Hrvatski premijer izjavio da Hrvatska nije utemeljena na zločinačkom poduhvatu, već da je „branjena zemlja” po pravilima rata „s puno srca i malo oružja”
Knin – Na centralnoj manifestaciji povodom Dana pobede, domovinske zahvalnosti i Dana branitelja u Kninu, premijer Zoran Milanović je izviždan, dok je general Ante Gotovina, koji je komandovao operacijom „Oluja” hrvatske vojske i policije u kojoj je više od 2.000 Srba ubijeno, a više od 250.000 proterano, dočekan ovacijama i skandiranjem njegovog imena.
Ovacijama je propraćeno i pominjanje imena prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franje Tuđmana, generala Mladena Markača i Ivana Čermaka koje je Haški tribunal, kao i Gotovinu, oslobodio svih tačaka optužnice za zločine počinjen tokom „Oluje”.
Na negodovanje prisutnih naišao je i govor hrvatskog predsednika Ive Josipovića, posebno kad je rekao da „treba pobediti u miru, odnosno da treba pružiti ruku onima koji su bili na drugoj strani”. „Treba prepoznati da su Hrvatsku voleli i vole i pripadnici nacionalnih manjina, treba prepoznati da je Hrvatska zemlja koja je otvorena svim svojim građankama i građanima i takva treba da ostane. Ona će takva ostati jer je demokratska, jer je evropska Hrvatska”, rekao je on.
Josipović, koji od Srba traži razumevanje za počinjeni zločin pre 18 godina, svestan da Srbija i Hrvatska na tadašnja događanja nikada neće gledati istom dioptrijom, rekao je da je operacija „Oluja”, bila „vrhunski izvedena”, zbog čega je posebno čestitao Gotovini.
Premijer Milanović, koga zvižduci nisu zbunili, u obraćanju je poručio da nijedna od država Evropske unije nije prošla ono što je prošla Hrvatska i „po tome smo drukčiji, po tome smo bolji, po tome smo stavljeni na veće iskušenje kao ljudi i kao građani i kao hrišćani, kao susedi, kao prijatelji…”
Ovog puta Milanović je pomenuo i Srbe, njihov odlazak i, kako tvrdi, njihov povratak u Hrvatsku .„Odavde je nakon rata otišlo puno ljudi, hrvatskih građana. Međutim, danas kada gledamo ovu regiju koja je uništena ratom i nepoverenjem, jedino u Hrvatsku, jedino u Knin, jedino u Vukovar, jedino u sela ovog kraja se ljudi vraćaju da bi živeli. Nigde drugde. Niti u Bosni, niti u Srbiji, niti na Kosovu onaj ko je otišao se ne vraća”, ustvrdio je Milanović.
On smatra da se ljudi jedino vraćaju u Hrvatsku zato što nakon svega imaju poverenja da je „ovo zemlja običnih, normalnih, poštenih ljudi koji samo žele da žive od svog rada”.
Milanović je rekao da Hrvatska nije utemeljena na zločinačkom poduhvatu, već da je „branjena zemlja” po pravilima rata „s puno srca i malo oružja”.
Centralnoj manifestaciji u Kninu ove godine nije prisustvovao niko od predstavnika Srba. a lane je jedini bio predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula. On je tada poručio da „svi treba da se izvine za sve zločine”.
Obeležavanje Dana pobede, domovinske zahvalnosti i Dana branitelja Hrvatske u Kninu, počelo je jutros podizanjem hrvatske zastave na tvrđavi na kojoj je ispaljeno 18 pucnjeva, zvonila su crkvena zvona, a preletali su i avioni Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva.
Hrvatska državna zastava istaknuta je zajedno sa zastavom EU, čija je Hrvatska 28 članica od 1. jula.
Ministar odbrane Ante Kotromanović smatra da „Oluja” treba da služi na ponos svima.
Lično je, kaže, ove godine posebno ponosan nakon što je skinuta stigma sa te akcije oslobađanjem generala Gotovine, Čermaka i Markača. „Sad smo čisti kao suza, ne može nam niko reći da smo radili nevojničke stvari. U četiri dana napravili smo ono što smo i koliko mogli, sami, samostalni, s našim snagama. Mi se toga ne sramimo, ne bojimo se i uvek ćemo slaviti ’Oluju’ na primeren način”, kazao je Kotromanović.
Međutim, Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj i pojedine nevladine organizacije upozoravaju da Hrvatska još nije preuzela odgovornost za zločine počinjene u „Oluji”.
Prema njihovim podacima, na prostoru obuhvaćenom „Olujom” ubijeno je nešto manje od 700, a proterano do 200.000 građana većinom srpske narodnosti. „Sasvim je očevidno iz masovnosti da oni nisu bili izolovani incidenti, već su počinjeni zločini. U tom smislu, Republika Hrvatska ima obavezu da procesuira direktne počinioce, ali i one koji za ove zločine nose komandnu odgovornost… Hrvatska još nosi teret i političke odgovornosti za ovako sprovedenu operaciju i za politiku koja je onemogućila ili barem značajno otežala povratak izbeglica”, navodi se u saopštenju NVO Programa tranzicijske pravde.
Tanjug, objavljeno: 06.08.2013.
Povezani tekstovi
