И до сада је било мало процесуираних припадника хрватских оружаних снага за убиства Срба у рату деведесетих година прошлог века, а после поменутих „преседентских” одлука хрватског Уставног суда и Европског суда за људска права биће их још мање
Eвропски суд за људска права (EЦХР) је 16. јануара ове године објавио одлуку у предмету „Кушић против Хрватске” којом је прогласио захтев подносиоца недопуштеним, због тога што нису исцрпили сва доступна и ефикасна домаћа правна средства предвиђена чланом 35. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (даље: Конвенција) пре подношења захтева том суду. Ова одлука је коначна.
Недељка Кушића (61) и његовог сина Перу (36), цивиле српске националности, из њихове куће у Сиску одвели су 5. фебруара 1992. мушкарци у маскирним униформама. Сутрадан су њихова тела пронађена поред цесте код Петровог Поља. Након што је прегледом тела установљено да су Кушићи умрли услед прострелних рана главе и трупа, полиција је Окружном јавном тужилаштву у Сиску поднела кривичну пријаву против непознатог починиоца због убиства и отворена је истрага у којој су убиства Кушића квалификована као ратни злочин. Истрага је 2010. пренета на осијечка правосудна тела, а у марту 2019. на загребачко правосуђе и још увек је у току.
Перина супруга Здравка и деца Бојан и Мартина током деведесетих година прошлог века избегли су у Србију и у међувремену постали њени држављани. Они су, на предлог „Веритаса”, а преко опуномоћника Слађане Чанковић, адвокаткиње из Загреба, 29. септембра 2017. ЕЦХР-у поднели захтев сматрајући да је истрага коју надлежна државна тела воде због убиства убијених Кушића неефикасна. Подносиоци се пре подношења захтјева ЕЦХР-у нису обратили хрватским правосудним телима па ни Уставном суду (УС), сматрајући да у Хрватској за њихове приговоре нема ефикасног домаћег правног средства, с обзиром на то да је и УС у сличним предметима редовно одбијао тужбе као неосноване.
ЕЦХР је, међутим, у предмету „Кушић…”, по први пут у својој пракси, утврдио како је хрватски Уставни суд, након много година неразматрања таквих тужби, променио и утврдио своју праксу те је у својим најновијим одлукама, донесеним током 2019, испитао ефикасност истрага узимајући у обзир конвенцијске стандарде и стандарде постављене у пракси Европског суда као основу за своју оцену, те је сада ефикасан правни лек за притужбе на неефикасну истрагу под чланом 2 (право на живот) и чланом 3 (забрана нечовечног или понижавајућег поступања) Конвенције. Подносиоци су због тога дужни поднети уставну тужбу у Хрватској пре подношења захтева ЕЦХР-у.
Одлуком, на коју се реферише ЕЦХР, хрватски Уставни суд је у новембру 2019. утврдио да Жупанијско државно одвјетништво у Бјеловару није провело ефикасну истрагу убиства српског цивила 1991. у Вировитици те су члановима његове породице, супрузи и дјеци, одредили „задовољштину” од 70.000 куна (око 9.400 евра).
Жртва је Богдан Мудринић (39), који је страдао између 11. и 13. децембра 1991, када су га припадници хрватских оружаних снага (војне полиције) одвели из његове куће и спровели у војни затвор у Вировитици. Зна се да је Богдан преминуо у војном затвору, одакле је његово тело и изнето али никада није пронађено. До данас нико није кажњен за тај злочин нити је утврђено ко га је починио. Његова супруга и деца обратили су се због тога Уставном суду, који је утврдио да је „неспровођењем ефикасне истраге смрти блиског рођака повријеђен члан 21. Устава који гарантује право на живот, те члан 2. Конвенције за заштиту људских права и темељних слобода који такође гарантује право на живот”.
По мишљењу домаће струке и јавности, одлука Уставног суда у предмету „Мудринић” је преседентска и изнимно је важна јер је пред ЕЦХР-ом велик број предмета из Хрватске у којима подносиоци истичу да им је због неефикасне истраге повређено право на живот који гарантују хрватски Устав и Конвенција. Одлуком у овом предмету Уставни суд даје смернице Државном одвјетништву како би се спријечило да због губитка спора пред ЕЦХР-ом држава плаћа огромне одштете.
И у праву су. Наиме, ЕЦХР је у сличним случајевима до сада због неефикасне истраге породицама убијених на терет хрватске државе досуђивао око 20.000 евра за душевну бол плус неколико хиљада евра на име трошкова поступка (о томе сам у овој рубрици 5. августа 2016. објавио текст „Право на живот”).
Иначе, хрватски судови породицама у рату убијених српских цивила, у случајевима у којима су за њихово убиство правоснажно осуђени припадници хрватских оружаних снага, досуђују много већу „задовољштину” (по члану уже породице и до 30.000 евра) од поменутих износа из одлука и ЕЦХР и хрватског Уставног суда.
У предмету „Кушић…” ЕЦХР није дао ни образложење по ком правилу је захтев подносиоца прогласио недопуштеним с обзиром на то да је тај захтев поднет више од две године пре него што је хрватски Уставни суд донео преседентску одлуку у предмету „Мудринић”.
И до сада је било мало процесуираних припадника хрватских оружаних снага за убиства Срба у рату деведесетих, а после поменутих „преседентских” одлука хрватског УС и ЕЦХР биће их још мање.
Политика, 09.02.2020, електронско издање.
