D.I.C. Veritas

Политика, 09.06.2026, Где је ту правда

Пише: Ссаво Штрбац

Пред Жупанијским судом у Загребу 2. јуна 2026. године одржано је прво рочиште за главни претрес у предмету против оптужених Живка Загорца (80) и Милорада Давидовића (57), које је, са још 22 Србина с подручја Грубишног Поља, загребачко Жупанијско државно тужилаштво у априлу прошле године оптужило за ратни злочин против цивилног становништва.

Терете се да је од августа до октобра 1991. године на подручју бивше општине Грубишно Поље, током оружаног сукоба, Живко Загорац, као један од налогодаваца, односно команданата паравојних и полицијских јединица тзв. ’САО Крајине’, лично учествовао и знао да његови подређени муче и убијају цивиле, пљачкају њихову имовину и пале породичне куће и привредне објекте. При томе Загорац, ни остали команданти, нису таква поступања спречили ни сузбили, док је Давидовић био међу припадницима јединица који су узимали таоце, мучили, злостављали, пљачкали и убијали цивиле.

Након потврђивања оптужнице, Загорац и Давидовић су ухапшени по међународним потерницама ЕУ, изручени Хрватској и у међувремену су им поступци раздвојени на Жупанијском суду у Загребу. Након што су се изјаснили да нису криви, претрес је одложен за 24. јун како би се одбрана коју чине адвокати Слађана Чанковић и Анте Нобило изјаснила о доказима тужилаштва.

Имао сам прилику да видим предложене доказе тужилаштва против Загорца. Пажњу ми је привукао доказ под називом “Транскрипт телефонске комуникације из септембра 1991. године између представника хрватске полиције и војске из Грубишног Поља (Анте Делић, Тугомир Бублић) и представника ТО Грубишно Поље (Раде Чакмак)”. Иначе, Раде Чакмак је такође обухваћен предметном оптужницом као командант Билогорског одреда на месту другооптуженог, док је Загорац, као комесар тог истог одреда, првооптужени, што је само по себи нонсенс.

Елем, у јеку ратних сукоба непријатељи телефоном разговарају о локалним проблемима (струји, води, гасу, заробљеницима, погинулима и несталима), што ми је веома блиско, јер сам и ја био преговарач са непријатељским странама у том сукобу за све време рата. За потребе овог текста, из приложене комуникације издвојио сам део разговора између Србина Чакмака и Хрвата Бублића који осликава општу атмосферу у којој се дешава крвави грађански рат.

Бублић: Ви сте јуче рекли да је став и циљ Хрватске, како ви то називате, усташке владе, да се српски народ истреби. А ако будемо заиста овако разговарали, онда ће се тако и ићи, то ће онда бити рат до истребљења, а ви знате да шансе немате, да смо ми сада заиста јаки и да имамо међународну подршку, да имамо страховито наоружање. Претити једни другима, то не води никуда.

Раде: Ту нема претње, те ваше технике што ви имате ми се ни најмање не плашимо. Поручи то својој господи горе. А што се тиче нашег наоружања за које ви мислите да га имамо – лако ћемо, то нека остане за тебе, а ви будите сигурни да смо ми, ТО и западна Славонија, далеко јачи и опремљенији од вас. Крени одакле год хоћеш. Буди сигуран да је морал код наших људи такав да – иако ви кажете да ћете ићи – Србина и пирику нико није затро, па неће ни ове усташе, то ти ја могу рећи отворено. А ви ћете се у то лично уверити. То што ти кажеш да ћете ви нас уништити, овај пут неће бити тако јер је 1941. година, односно Други светски рат, био мало другачији него данас. Тако да Срби морају да се обрачунају до краја…

Бублић: Да ли ви и ваши људи размишљате о томе докле би то истребљење, та клања, паљења, дивљаштва, та разарања и све остало требало да иду? Да ли до потпуног истребљења једне и друге нације, да ли ви имате икакву концепцију?

Раде: Имамо концепцију. Будите сигурни да сваком поштеном Хрвату, Чеху и Италијану нико ништа неће урадити. Онај ко је узео усташку капу и ставио је на главу, тај мора за то да одговара.

Бублић: Значи, онда сам и ја такав?

Раде: Не кажем ја да сте ви такав, али ако сте са њима и уз њих, онда сте сигурно такав. Ја мислим да је хрватски народ морао да схвати куда га је гурнула ова хрватска влада, односно шта се догодило у тој вашој хрватској држави. Ако је разорена, да ли је до тога требало да дође или је могло нешто да се договори на неки други начин? Ако не можемо заједно да живимо, онда би требало на један лепши начин рећи: „Слушајте, ми ћемо отићи, нека се направи размена и тако даље”, а нисмо требали да се убијамо.

Бублић: Ја се лично слажем, а могу рећи да је и став владе Републике Хрватске да од убијања нема ништа и да то никуда не води. Ово што ви претите да ћете убијати и клати…

Раде: Опрости, немој ми говорити оно што ја нисам рекао. Ето, то ти је управо доказ ваше владе.

Бублић: Ви сте јуче рекли да нећете дозволити уништавање кућа у Турчевић Пољу и да ћете, уколико наставимо са таквом праксом, клати и убијати све редом.

Раде: Ја сам рекао да ћемо и ми наставити са праксом убијања ако ви будете према нашим селима упућивали пројектиле. А будите сигурни да их ви немате више од нас, ја вас онда уверавам да ми можемо уништити сва та села.

Бублић: Као што ви можете уништити наша, морате бути начисто да и ми можемо ваша. И то је то истребљење, а куда то води?

Раде: Не води то никуда. Али ако ви то тражите, онда знајте да се на мач мачем одговара.

Бублић: То је општепознато.

Раде: Да сте ви на неки начин били другачији, да нисте наоружали армију – против кога и за кога? За кога је Хрватска узела оружје него против српског народа?

Бублић: Српски народ из Србије. А српски народ који је живео у Хрватској могао је да живи мирно, сталожено, исто као што је и живео, а ви знате да се политика води од Милошевића и Србије. Циљ је стварање велике Србије, а то не иде и неће моћи да прође ни у Хрватској, ни у Европи, нити у свету.

Раде: Ја видим, Бублићу, да ви нисте глуп човек. Али, када је реч о стварању велике Србије, морате схватити да овде нико не ствара велику Србију, нити уопште размишља о Србији. Ми стварамо Југославију у којој смо били од првог дана…

Бублић: Тај рат неће трајати дуго, и то ми знамо. Или ћемо ми вас уништити, или ће се обистинити ваша тврдња да ћете ви нас уништити. Ја тврдим да ћемо ми вас.

Поменути разговор је вођен у септембру, а 31. октобра, нападом на ТО Грубишно Поље, започела је акција хрватске паравојске под кодним називом “Откос-10”, која је имала за циљ да ликвидира или протера Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.

Народ источне Билогоре, оценивши да малобројне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго да издрже притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација ојачаних тенковима и далекометном артиљеријом, а поучен историјским искуством из Другог светског рата, када су их усташе одводиле и убијале у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо је у егзодус спасавајући голе животе.

Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и један број житеља из још 15 села напустило је то подручје и у избегличкој колони, у којој се нашло око 4.000 људи и преко 600 различитих возила, прешло у Босну, у којој се још није ратовало.

После повлачења Срба из источне Билогоре, уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора. У најбољој усташкој традицији из 1941. године, настављено је рушење и девастација православних храмова.

На подручју источне Билогоре, у ратно и поратно доба, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено, живот су изгубиле 64 особе, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја жртава, још увек се трага за посмртним остацима 17 особа.

До Другог светског рата на подручју источне Билогоре живело је 18.000 житеља српске националности, а после усташких злочина у Другом и оних почињених у последњем рату, према подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. године преостало их је 1.170, углавном старијих особа, док их је попис становништва из 2021. године дочекао мање од 1.000.

За поменуте злочине над источнобилогорским Србима ни пред хрватским ни пред међународним правосуђем још нико није процесуиран. Србин Чакмак и његови саборци су оптужени ратни злочинци и јуре их и хапсе по целом свету, по коме су се распршили спасавајући голе животе. Хрват Бублић и његови саборци, који су надјачали и скоро истребили Србе са њихове вековне дедовине, уживају све благодати победника и “ослободилаца”. Па где је ту правда?

 

 

Политика, 09.06.2026, штампано издање

 

 

 

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.