Хрватска војска је у септембру 1993. године извела акцију у Медачком џепу после чега је тај простор очишћен од Срба толико темељно да је Жан Кот, командант трупа Уједињених нација изјавио да није „нашао знакова живота, ни људи ни животиња и да је разарање потпуно, систематско и намерно”.
Нападом који је почео 9. септембра руководио је командант војног подручја Госпић, генерал Рахим Адеми. Око 2500 хрватских војника заузело је 40 километара квадратних где је живело око 800 Срба. После тога су Дивосело, Почитељ и Читлук сравњени са земљом а војска Републике Српске Крајине је одговорила бомбардовањем Сиска, Карловца и Загреба.
Због међународног притиска хрватске снаге су пристале да се повуку на положаје пре напада. Повлачење је требало да почне 15. септембра, када су између српских и хрватских снага требало да се распореде канадске и француске трупе у саставу УНПРОФОР-а.
Међутим, догађаји у Медачком џепу тада добијају смер о којем се у свету дуго ћутало. УНПРОФОР је послао одред од 875 војника у чијем саставу су били Канађани из Другог батаљона пука Принцезе Патриције и један механизовани одред француске војске. Чим су они ступили на ничију земљу, са хрватске стране је на њих отворена ватра. Хрватима нису сметале ознаке Уједињених нација па су чак и појачали ватру због чега су Канађани морали да одговоре употребом оружја. Током ноћи, размена ватре је интензивирана, па су Хрвати нападе појачали паљбом топова калибра 20 милиметара.
Када је свануло, Канађани су наставили распоређивање на предвиђеном терену али су поново наишли на хрватску блокаду. Рахим Адеми је пристао да уклони блокаду иза које су Канађани у даљини видели дим из објеката у пламену (српских кућа) али ни то није поштовао па је тражио додатно одгађање.
А, баш у том одгађању се крије разлог напада на канадске плаве шлемове. Хрватска војска је морала да заврши асанацију терена, односно уклони трагове злочина који је починила над Србима. Како је касније откривено, у акцији хрватске војске убијено је 88 Срба и то 46 војника, 6 полицајаца и 36 цивила. У Медачком џепу није било заробљених и рањених а тела 11 жртава су пронађена тек 2000. године у септичкој јами у Госпићу.
Током истраге злочина за који су по командној одговорности оптужени начелник генералштаба хрватске војске, Јанко Бобетко, командант војног подручја Госпић, Рахим Адеми и командант Девете гардијске бригаде, генерал Мирко Норац, откривено је да су мировњаци на све стране проналазили одбачене хируршке рукавице.
Претпоставља се да су их користили припадници хрватске војске који су уклањали тела жртви и трагове злочина. Тај доказ није признат на суду јер рукавице користили и мировњаци приликом извлачења тела убијених Срба.
Али, остало је забележено да Канађани нису поклекли под нападима. Током одбијања хрватских напада погинуло је и рањено 27 припадника ХВ-а.
Марко Лакић
Povezani tekstovi
