Реаговање на текст „Ноћ уочи ’Олује’ трећи пут”, Политика, 1. септембар Полемика о ноћи уочи хрватске агресије на Србе из Крајине, познате под кодним називом „Олуја”, објављена је у два текста господина Саве Штрпца у листу „Политика” (18. августа и 1. септембра 2022) и мом тексту „Ноћ уочи ’Олује’ из другог угла” („Политика”, 23. август 2022). Штрбац је делове из мог текста уградио у „своје колумне”, али је избегао одговоре на већину питања, перципирајући се на наводно веома значајан телеграм. Мислим да телеграм није споран. Већ је објашњен његов извор и садржај, уз јасну напомену да је то била једна од десетине сличних информација тих дана и да није, нити је могао произвести никакав учинак.
Постоји особа која је била присутна током разговора. Међутим, Штрбац је склон забораву па једном износи чињенице, а потом се ослања искључиво на перцепције.
У ГШ СВК на смени су били оперативни дежурни (чина пуковника) са више лица, те могу на меродавном месту потврдити јесу ли и какве су мере предузимали поводом „историјског телеграма”. Тиме не желим да ускратим читаоцима право на информацију о овом питању.
Бројни појединци су сарађивали са Комисијом за размену заробљеника, која је вероватно потврђена одлуком Владе РСК у јуну 1993. године, али битно је да се ради о истој комисији којој сам раније председавао. Постоје људи који су редовно, готово свакодневно уносили податке у Списак погинулих и несталих лица. Сачувани примерак се налази у Војном архиву, уз остала документа ГШ СВК. Познато је и који су људи паковали и сачували документа органа ГШ СВК. Међутим, није познато да ли је неко паковао и сачувао документа органа Владе РСК.
Осим Саве Штрпца постоје и други људи који су основали ДИЦ „Веритас”, који он такође својата.
О питањима Плана З-4 и ставовима Питера Галбрајта, амбасадора САД у Хрватској, има меродавнијих познавалаца од нас двојице, па препустимо њима да исте разјасне.
Да је Саву Штрпца и ДИЦ „Веритас” интересовао наводно спорни телеграм, било је безброј прилика, па и у периоду кад су сећања била свежија, да се из прве руке то разјасни, али досад вероватно „наручиоци приче” нису показивали интересовање. Пишући о мени, Саво Штрбац у ствари говори о себи. Као и до сада, он прецењује своју улогу и лични учинак. Требало је да зна да је код оставке и смене владе, нарочито у току рата, када влада није функционисала ни у техничком мандату, требало и морао као секретар владе да координира и обавља бар део обавеза и послова из делокруга рада владе. Штрбац сада наводи да је био само техничко лице владе РСК, вероватно мисли само на улогу писара из некадашњих времена. Због тога и није случајно да су му промакле информације и веома важне чињенице о припреми хрватске агресије на РСК (не САО Крајине, како он пише).
Истовремено употребом непримерених израза, на које нису навикли читаоци „Политике”, снижава ниво ове полемике.
Што се тиче алузије на моје образовање, истичем да сам поносан на исто, као и на људе који су ми то омогућили и институције у којима сам стицао знања, што не значи да није било могуће и више од тога.
Сматрам да ниједан појединац нема монопол на истину о дешавањима у РСК, па ни о „Олуји”.
Полемику са господином Савом Штрпцем на тему, „Ноћ уочи ’Олује’” овим текстом сматрам завршеном.
Povezani tekstovi
