У жељи да спречимо постављање лика Николе Тесле на хрватске кованице евра, „Веритас” се 16. марта прошле године писмом обратио: шефу Делегације ЕУ у Србији Емануелу Жиофреу, известиоцу Европског парламента за Србију Владимиру Билчику, Европској комисији и генералном секретару савета Јеп Транхолм-Микелсену, Европској централној банци и њеном директору Ханс-Јоакиму Клукерсу и директору Центра „Симон Визентал” Ефраиму Зурофу, којем сам посветио текст “Тесли није место на хрватском евру”, објављеном на овим страницама 5. априла прошле године.
Потсећања ради, на хрватској националној квоти еврокованица налазе се следећи мотиви: на кованици од два евра приказана је географска карта Хрватске, на једном евру мотив куне, на једном, два и пет центи мотив глагољице, а на 10, 20 и 50 центи Никола Тесла, док је шаховница као мотив заједничка подлога на свим кованицама. Док су други мотиви резултат предлога експерата, Тесла је увршћен на темељу интернетске анкете. Према саопштењу ХНБ, Тесла је одабран за мотив “на темељу бројних предлога грађана који изразито цене гениј овог изумитеља рођеног у Хрватској, у месту Смиљану, у Лици, где је смештен и Меморијални центар ‘Никола Тесла'”. У тој анкети Тесла је уверљиво победио са 22,8 одсто гласова свих анкетираних, оставивши иза себе и Фрању Туђмана (1,3 одсто), и Краља Томислава (1,1 одсто) и Лука Модрића (0,9 одсто).
Није на одмет да поновим неке од разлоге због којих смо тражили да се забрани стављање Теслиног лика на хрватске еврокованице, за које смо сматрали да су били (и остали) дубоко узнемиравајуће и забрињавајуће за национална осећања српског народа те да се се противе и моралним принципима и вредностима ЕУ.
Поред чињеница да Тесла није ни рођен (Смиљан је у време Теслиног рођења припадао територији Војне крајине у тадашњој Аустријској царевини), нити је икада живео у Хрватској, нити је имао било какав облик њеног држављанства и да се увек изјашњавао да је по пореклу Србин, посебно смо истакли да је најконтроверзнији и морално најпроблематичнији аспект стављања његовог лика преко симбола хрватске шаховнице – зато: што је то исти симбол који су хрватске усташе користиле приликом убијања и протеривања Срба из његовог родног места, у којем је 1835. живело 479, а 2018. само два Србина; што су формације у униформама са тим симболом срушиле и Цркву Св. Петра и Павла у Смиљану у којој је крштен Тесла; што је овај исти симбол инспирисао и оне који су порушили православну цркву Св. Великомученика Георгија у Госпићу, у којој је као свештеник служио Теслин отац Милутин, која је била обновљена 1964, да би поново била срушена до темеља у рату деведесетих; што су формације које су, такође, носиле хрватску шаховницу као њихов национални симбол, у рату деведесетих минирали споменик Николи Тесли на Тргу Николе Тесле у Госпићу, рад чувеног вајара Франа Кршинића, и опустошили Теслину родну кућу у Смиљану, која је обновљена после Другог светског рата и претворена у спомен-музеј.
Жеља нам се није остварила. Знамо да су сви адресати примили “Веритасово” писмо али не знамо да ли је неко од њих уопште на било који начин покушао да спречи појављивање Теслиног лика на наличју хрватских еврокованица.
Случајно или не, шести дан по уласку хрватске у еврозону и дан прије годишњице Теслине смрти, у Загребу су се, на Божићном пријему, у организацији СНВ-а, нашле и државне делегације Хрватске и Србије на врло високом нивоу – хрватску је предводио премијер Андреј Пленковић а српску потпредседник владе Ивица Дачић. Није тајна да су до овог пријема односи између двеју држава спале на веома “ниске гране”.
Може ли Теслин лик на хрватским еврокованицама довести до побољшања хрватско-српских односа?
Одговор на ово питање потражио сам у изјавама и ставовима неколико научних ауторитета са обе стране “барикаде”.
“Похвално је да је Хрватска прихватила Теслу као свој симбол, не само због властите међународне репутације, него и због много важније снажне симболичке поруке на домаћем терену, за нашу јавност, за развој хрватско-српских односа јер је Тесла симбол Срба у Хрватској. Као један симболичан момент Теслин лик значи и видљивост Срба у Хрватској која би требало да носи конотацију прихваћања статуса пуног грађанства”, сматра редовни професор социологије са загребачког Филозофског факултета Драган Багић (1977).
“Прича о Тесли је у суштини и прича о Србима из Хрватске чији се субјективитет често негира и своди на политичка поткусуривања у дневнополитичким дебатама, како од власти у Загребу, тако и од оне у Београду. Тесла је добра призма кроз коју се то може посматрати. Битно би било да се кованица с Теслиним ликом не појави у вакууму, него тако да хрватска страна прихвати трагедију која се десила српском становништву деведесетих година и да схвати Србе у Хрватској као равноправне хрватске грађане, а не као националну мањину која је у сваком тренутку потенцијална пета колона која ради на субверзији свега што је тобоже хрватско”, сматра историчар Стефан Гужвица (1993) с Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
“Добра је ствар што је Тесла гласовима грађана добио приоритет да се нађе на кованици. То показује да хрватско друштво није сасвим затровано националистичким наративом, оним у којем су сви Срби одговорни за злочине које су починиле српске војне и паравојне јединице у периоду од ‘91. до ‘95. на подручју Хрватске”– сматра хрватски физичар и хемичар Милорад Мишо Милун (1947) уз додатно објашњење да су рушења споменика и промене назива улица и тргова деведесетих година спроводила политичка и војна врхушка у покушају реинтерпретације резултата Другог светског рата, али да они никако не морају бити и доминантан правац кретања хрватског друштва.
А главни гост на Божићном пријему СНВ-а у Загребу, хрватски премијер Пленковић, у свом говору рече и ово: “Хрватска је била жртва агресије Милошевићевог режима и та чињеница живи с нама, живи с породицама несталих, с војницима, бранитељима, цивилима. То је наслеђе тешко”, а са којом, чисто политичком изјавом, је дезавуисао изнесене научне ставове поменутих интелектуалаца о хрватско-српским односима.
Док је изговарао те речи Пленковић је у џепу држао еврокованицу са ликом Николе Тесле, коју је кратко вријеме прије тога “случајно” нашао у чесници. Можда је генијални Тесла нашао начин да га упита: “А ко поби и протера моје рођаке и сународнике, ко поруши и кућу ми родну и цркву у којој сам крштен и цркву у којој ми је отац служио, и све то понови у размаку од педесет година?”.
И тако је седам дана прије 80. годишњице од Теслине смрти, његов лик освануо на хрватској квоти еврокованица од 10, 20 и 50 центи, свака искована у милион примерака. Пошто је по попису из 2021. у Хрватској живело око 3,8 милијуна житеља, проста рачуница говори да ће “Тесла” свакодневно бити присутан у рукама свих њених грађана. Можда Тесла, посмртно, преко свог лика, ипак успе да отопли и унапреди односе између два народа и две државе и да учини оно што политичари не умеју (или не желе).
Политика, штампано издање, 17. јануар 2023. године
