Zahvaljujući Ivici Bačiću porodica Janka Ćakića uspela je da od suda u Bjelovaru dobije odštetu zbog zločina počinjenog nad njihovim ocem 1995. godine
Slučaj Janka Ćakića iz okoline Kistanja, čija je porodica ovih dana uspela da u Županijskom sudu u Bjelovaru dobije odštetu od 108.000 evra zbog ubistva člana njihove porodice 1995. godine, predstavlja pravu retkost u hrvatskom pravosuđu.
Ćakić je ubijen na kućnom pragu petnaestak dana posle akcije „Oluja”, a njegov ubica Zvonimir Lasan, koji je posle zločina prikrivajući tragove zapalio i Ćakićevu kuću, osuđen je još 1996. godine, i to na šest godina zatvora.
Kasnije ga je pomilovao Franjo Tuđman, pa je na kraju odslužio svega tri godine.
Udovoljavajući zahtevu za odštetu, sud u Bjelovaru je zaključio da je počinilac ubistva bio pripadnik Hrvatske vojske, ali i da je Ćakić ubije na prostoru i u vreme kada nije bilo ratnih dejstava. To je bio osnovni uslov za pozitivan ishod ovog postupka jer hrvatski sudovi smatraju da nema uslova da se odšteta dosudi onima koji su ubijeni tokom ratnih dejstava. Zastupnik zvaničnog Zagreba je tvrdio da je nastupila zastarelost potraživanja pošto je reč o „običnom” ubistvu.
„Sva krivična dela osim ratnog zločina zastarevaju. Jedini čovek osuđen za ratni zločin učinjen tokom ’Oluje’ jeste Božo Bačelić, bivši zapovednik voda 113. brigade hrvatske vojske koji je ubio dvoje staraca u selu pored Šibenika i jednog vojnika zarobljenog u Kistanjama. Mi smo mislili da je porodica ubijenog Ćakića izgubila pravo na odštetu zbog zastarelosti, ali je porodica ipak uspela da dobije odštetu pre svega zahvaljujući jednom Hrvatu, bivšem pripadniku hrvatske vojske, Ivici Bačiću”, priča za „Politiku”, Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas”.
Bačić je, kako objašnjava naš sagovornik, uspeo posle dvadeset godina da nađe posmrtne ostatke Janka Ćakića na groblju u Zadru iako je već bila završena službena ekshumacija na ovom groblju. Pored Ćakića pronašao je tela još 14 ubijenih Srba.
Štrbac ima samo reči hvale za Bačića koji je, iako bivši pripadnik hrvatske vojske, pomagao Srbima da se otkriju zločini počinjeni tokom rata u Hrvatskoj devedesetih godina prošlog veka.
„On je izuzetno uporan čovek. Često izluđuje Hrvate dok ne dođe do informacije”, kaže Štrbac.
I juče je Bačić bio na svom „zadatku”. Pronašli smo ga u okolini Drniša sa Srbinom Nikolom Skočićem koga je, kako u šali kaže, ubeđivao da svedoči o mučenjima u zatvoru u Kulinama gde je bio zatočen.
„Trenutno radim na slučaju ratnih zarobljenika iz Nos Kalika, jednog naselja u Drnišu. Postupak za zločine počinjene u zatvoru u Kulinama vodi se pred Županijskim sudom u Splitu, a neki će, poput mog školskog druga Nikole, svedočiti putem video-linka iz Beograda”, kaže Bačić za „Politiku”.
Njegova misija je, kako kaže, nagovoriti ljude da kažu istinu, a to je tvrdi, najteže jer se ljudi boje „ko zna koga ili čega”. Iako se zbog otkrivanja zločina nad Srbima našao na meti hrvatskih medija i dela tamošnje javnosti, Bačić tvrdi da nikada nije imao neprijatnosti.
„Ako radite nešto što je zakonito, pošteno i časno, pa koga se treba bojati u dokazivanju toga. Kad čovek svedoči istinu ne treba se nikoga bojati i Bog je na strani pravednika”, poručuje Bačić.
Da je reč o upornom čoveku svedoči i podatak da je on jedini Hrvat koji je zbog onoga što mu se desilo 1991. godine, na početku rata, uspeo da dobije odštetu na sudu u Srbiji. Naime, u oktobru 1991. godine povezao je ranjenog komšiju u bolnicu, ali je na putu naišao na pripadnike JNA koji su mu oduzeli vozilo i radio-stanicu koju je imao kao radio-amater. O oduzimanju mu je izdata i uredna potvrda koju je on sačuvao kroz čitav rat, pa i u zatvoru u Kninu gde je proveo mesec dana.
Čim su 2002. uspostavljeni diplomatsko-konzularni odnosi između Srbije i Hrvatske, pokrenuo je parnicu u Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tadašnje Vojske Srbije i Crne Gore i dobio spor i odštetu od 22.000 evra.
Štrbac napominje da se sada mnogi Srbi iz Hrvatske odlučuju da pravdu potraže pred sudom za ljudska prava u Strazburu kao i da neke odštetne zahteve taj sud uvaži, a neke ne. Uglavnom se, kako objašnjava Štrbac, prihvataju zahtevi u onim slučajevima kada se oceni da država Hrvatska nije vodila istragu po svim međunarodnim pravilima.
Jelena Cerovina
Povezani tekstovi
