Oklevanje tužioca Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu da istraži ratne zločine koje je Izrael počinio na okupiranoj palestinskoj teritoriji narušilo je njegov kredibilitet na globalnom jugu. Tužilac bi trebalo da bude nezavisan i nepristrastan kad odlučuje o tome ko će se krivično goniti, ali u donošenju odluke o izboru predmeta koji će se voditi MKS tužilac neizbežno otkriva svoju političku orijentaciju. Od 2022. on je svoju pažnju fokusirao na ruske lidere. To ga je učinilo veoma popularnim u zapadnim prestonicama, kaže u razgovoru za „Politiku” Vilijam Šabas, profesor na Univerzitetu Midlseks u Velikoj Britaniji i na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji, jedan od najpriznatijih svetskih pravnih stručnjaka kad je reč o zločinu genocida i ljudskim pravima. Profesor Šabas bio je jedan od pravnih zastupnika Srbije u sporu s Hrvatskom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
„Svet je komplikovano mesto. Ne možete istovremeno zadovoljiti globalni sever i globalni jug. U meri u kojoj tužilac sledi političke prioritete zapadnih država, biće ’kredibilan’ na severu, ali ne i na jugu”, objašnjava Šabas.
Nakon što su SAD i njihovi saveznici izrazili zabrinutost da bi MKS mogao da izda naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika, tužilaštvo ovog suda izdalo je saopštenje u kojem se poziva na prekid „svih pokušaja da se ometaju, zastraše ili nepropisno utiču na njene zvaničnike”, rekavši da potkopavaju „nezavisnost i nepristrasnost” suda.
„Odnos Sjedinjenih Država prema MKS je konfuzan i licemeran. Predsednik Bajden je pohvalio sud kad je izdao nalog za hapšenje predsednika Putina 2023, iako vlada Sjedinjenih Država zauzima stav da međunarodno pravo zabranjuje sudu da krivično goni državljane zemlje koja nije potpisnica Rimskog statuta, što je slučaj s Rusijom. Kad je Tramp bio predsednik, usvojen je zakon da se sud kazni takvim merama kao što su uskraćivanje viza službenicima suda i zaplena njihovih ličnih bankovnih računa i druge imovine. Očigledno je sve to bilo neefikasno. Sjedinjene Države vole da propovedaju odanost međunarodnoj pravdi. Često su jako podržavale međunarodnu pravdu, počevši od Nirnberškog suđenja. Ali one pravdu tretiraju kao oružje koje treba koristiti protiv svojih protivnika”, objašnjava ovaj profesor prava.
Prema njegovim rečima, SAD su bile veoma „odane” Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) jer su verovale da mogu da kontrolišu tu instituciju.
„U jednom trenutku, 1999. godine, tužilac MKSJ ukazao je da bi trebalo da se istražuju navodni ratni zločini Sjedinjenih Država. To je izazvalo reakciju američkih zakonodavaca, sličnu ovoj koju vidimo danas kad je reč o interesovanju Međunarodnog krivičnog suda za Palestinu”, kaže Šabas.
Sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer, u odgovoru na pitanje o potencijalnim nalozima za hapšenje Izraelaca, rekla je: „Bili smo jasni u vezi s istragom MKS-a. Mi to ne podržavamo. Ne verujemo da oni imaju jurisdikciju.” Na pitanje da li je to tačno, imajući u vidu da Izrael nije ratifikovao statut MKS-a i ne priznaje njegovu jurisdikciju, Šabas objašnjava da, prema Rimskom statutu, MKS može da vrši jurisdikciju nad zločinima počinjenim na teritoriji države članice, a Palestina je država članica.
„Žalbeno veće MKS-a odlučilo je da nema imuniteta pred sudom, čak ni za lidera države koja nije članica statuta”, ističe naš sagovornik.
Komentarišući izjavu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da pod njegovim vođstvom Izrael nikad neće prihvatiti bilo kakav pokušaj MKS-a da potkopa pravo Izraela na samoodbranu, Šabas kaže da delovanje u samoodbrani ne može biti opravdanje za činjenje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.
„To je slučaj i u izraelskom krivičnom pravu, kao što je slučaj i na Međunarodnom krivičnom sudu. To bi, zapravo, bio opasan presedan kad bi se genocid mogao opravdati na osnovu toga da je neko delovao u samoodbrani”, kategoričan je Šabas.
Tužilac MSK, kako kaže, pokazao je veliku nevoljnost da nastavi s istragama izraelskih lidera.
„Daleko od toga da pokazuje antisemitizam, njegovo ponašanje sugeriše da on ima velike simpatije prema Izraelu. Netanjahu smatra da je svaka kritika Izraela motivisana antisemitizmom. Očigledno da je to apsurdna i izopačena pozicija”, smatra Šabas.
Na pitanje da li bi balkansko iskustvo moglo da pokaže šta bi eventualno moglo da čeka Izrael, naš sagovornik kaže da nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju može biti složeno zbog narativa koji je proizveo fokusirajući se na Srbe i Srbiju.
„Neke od najgorih zloupotreba međunarodnog prava, kao što je hrvatska operacija ’Oluja’ iz 1995. godine, ostale su nekažnjene. Stavovi prema suđenjima posle Drugog svetskog rata u Nirnbergu i Tokiju menjali su se i razvijali tokom decenija, a to će verovatno biti slučaj i s bivšom Jugoslavijom. MKS je zaista uradio tako malo. MKSJ je bio izuzetno produktivan u poređenju s MKS-om, koji je osudio nekoliko osoba i oslobodio više ljudi nego što je osudio. Veoma skroman uticaj MKS-a ograničen je na nekoliko pojedinaca u nekoliko građanskih ratova u Africi”, objašnjava Šabas.
MKS istražuje i sudi pojedincima optuženim za genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin agresije. Neki smatraju da je Šabasov stav prema genocidu previše restriktivan, na šta on kaže: „Reč je o tome da li pravna kvalifikacija treba da bude zločin protiv čovečnosti radije nego genocid.”
Na pitanje koje su ključne razlike između ova dva zločina Šabas kaže da je genocid ekstremni oblik zločina protiv čovečnosti. „Dela genocida takođe se mogu procesuirati kao zločini protiv čovečnosti, ali obrnuto nije istina. To je zato što je za genocid potreban dokaz o nameri da se uništi etnička grupa, dok se zločini protiv čovečnosti odnose na progon pojedinaca ili grupe čak i kad nema destruktivne namere. U predmetima pred MKSJ problemi su uvek bili povezani s razlikovanjem između etničkog čišćenja i stvarnog fizičkog uništenja. Granica između te dve kategorije nije uvek vrlo jasna. Optužba za genocid može da se primeni tamo gde postoji etničko čišćenje praćeno dokazima o nameri da se uništi grupa. Ova pitanja sada se razmatraju u predmetima Međunarodnog suda pravde koji se bave Mjanmarom i Palestinom”, kaže Vilijam Šabas.
Gordana Petrović
Povezani tekstovi
