U BiH ovaj broj je 2.748, a u Srbiji 825. – U četiri hrvatska županijska suda svakodnevno se vode postupci i to uglavnom protiv okrivljenih srpske nacionalnosti
Vodeći postupke po optužnicama koje su nadležna tužilaštva podigla protiv okrivljenih za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, najviše dana zatvora izrekli su sudovi u Hrvatskoj, zatim u Bosni i Hercegovini, dok je Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu izreklo najmanje. Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”, sudovi i Hrvatskoj su zbog ratnih zločina izrekli oko 7.200 godina zatvora, dok zvanični podaci pravosudnih organa Bosne i Hercegovine pokazuju da su tamošnji sudovi za isto delo optužene osudili na ukupno 2.748 godina zatvora. Od 2003, kada je počelo s radom, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je, postupajući po optužnicama Tužilaštva za ratne zločine, izreklo ukupno 825 godina i dva meseca zatvora.
Ukupan broj „zatvorskih dana”, prema podacima do kojih je „Politika” došla tokom istraživanja, srazmeran je broju onih protiv kojih su postupci vođeni što znači da je pred sudovima u Hrvatskoj zbog ratnih zločina odgovarao najveći broj optuženih. Velikom broju presuda u Hrvatskoj „kumovala” je i činjenica da se pred tamošnjim sudovima postupci protiv okrivljenih vode i u njihovom odsustvu (kada su oni nedostupni), što u BiH i Srbiji nije slučaj.
– Za razliku od Srbije, gde postupke protiv okrivljenih za ratne zločine vode isključivo sudije Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u Hrvatskoj ovakve postupke vode veća četiri županijska suda u Zagrebu, Splitu, Osijeku i Rijeci. U Bosni i Hercegovini se pravosudni propisi razlikuju u odnosu na one u Srbiji i Hrvatskoj, pa tamo zavisno od težine ratnih zločina koja se meri „brojem” žrtava i oštećenih, „rangom” okrivljenog (da li je bio oficir višeg ili nižeg ranga i da li je imao komandnu odgovornost u izvršenju krivičnog dela ratnog zločina) postupke vode Tužilaštvo BiH, tužilaštva u RS, kantonalna tužilaštva u okviru federacije, Tužilaštvo distrikta Brčko – navodi „Politikin sagovornik iz srpskog pravosuđa.
U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine kažu da su neki slučajevi i dalje „otvoreni”, ali odgovorno tvrde da se na njima radi. U nekim predmetima, navode, postoje objektivne poteškoće koje onemogućavaju otkrivanje počinilaca ili njihovo privođenje pravdi.
Prema podacima koji su dostavljeni našem listu, u ovom specijalizovanom tužilaštvu trenutno se postupa po 18 optužnica kojima su obuhvaćene 49 osobe, vode se 33 istrage protiv 186 osumnjičenih, dok je 2.537 predmeta u fazi pretkrivičnog postupka.
Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”, kaže za „Politiku” da se u četiri hrvatska županijska suda nadležna za vođenje postupaka protiv okrivljenih za ratne zločine svakodnevno vode postupci, i to uglavnom protiv okrivljenih srpske nacionalnosti.
On je podsetio da je na poslednjem spisku procesuiranih, koji je Hrvatska predala Srbiji, bilo 1.396 imena, te da je od toga oko 650 osuđenih, a oko 300 pod istragom.
– Osim hiperproduktivnosti, hrvatsko pravosuđe odlikuje i jedinstven metod u vrednovanju iskaza svedoka na suđenjima za ratne zločine, jer je praksa pokazala da ako i jedan jedini svedok Hrvat da iskaz suprotan svedocima odbrane Srbima, srpska svedočenja će sud smatrati da nisu verodostojna – navodi Štrbac.
Muškarci i žene
Među pravnosnažno osuđenima za ratne zločine više je muškaraca nego žena. Tako je u Srbiji osuđeno 79 muškaraca i četiri žene, dok je u BiH – 217 muškaraca i pet žena.
Spiskovi bez nacionalnosti
Na spisku hrvatskih pravosudnih organa nalazi se 1.396 lica koja su optužena ili osuđena za ratne zločine, saznaje „Politika”. Ovaj spisak predat je Tužilaštvu za ratne zločine u aprilu prošle godine i poslednji je ovakve vrste koji je dostavljen domaćim pravosudnim organima. U spiskovima se, kako saznajemo, ne navodi nacionalnost optuženih.
Povezani tekstovi
