Процене „Веритаса” о броју Срба у новом попису (2011) у Хрватској биле су веома песимистичне
Коначно су, после више од годину и по дана, објављени резултати пописа становништва у Хрватској. С обзиром на драстичне разлике у бројевима између два претходна пописа, нас крајишке Србе највише је интересовао број наших сународника у укупној популацији РХ.
Наиме, према подацима Државног завода за статистику РХ (ДСЗ РХ), на попису становништва у Хрватској 1991, од укупно 4.784.265 становника, Срба је било 581.663 (12,2 одсто), а Југословена 106.041, међу којима је, а с тим су сагласни и хрватски демографи, било 60-70 одсто Срба, тако да је број Срба, и по хрватским статистичким подацима, био изнад 600.000. Десет година касније, на попису из 2001, такође према подацима ДСЗ РХ, Срба је било 201.631 (4,54 одсто), а Југословена мање од 200.
Дакле, између та два пописа, за више од 400.000 смањен је број Срба у Хрватској. То је резултат великог броја избеглих и прогнаних, који су се распршили по целом свету, али и страдалих у рату и умрлих после рата, као и похрваћивања и покатоличавања.
Процене „Веритаса” о броју Срба у новом десетогодишњем попису (2011) биле су веома песимистичне, а заснивали смо их на следећим чињеницама:
Српско становништво у Хрватској које је после рата деведесетих остало или се вратило из избеглиштва било је претежно старачко, умирало је брже од просека у окружењу.
Миграција становништва у РХ, коју је од 2002. пратио ДСЗ РХ, показивала је да се од 2002–2009. из Србије, где је уточиште нашло више од 300.000 Срба избеглих из РХ, у Хрватску доселило свега 11.218, а из Хрватске у Србију одселило 20.683 лица. Иако се не говори о њиховој националности, подразумева се да су у питању скоро искључиво Срби.
Обесхрабривало је и то што је само у 2002. и 2003. број досељених из Србије био нешто већи од броја одсељених у Србију, а од 2003. константно је растао број одсељених у односу на број досељених, што је кулминирало у 2009, када је број одсељених у Србију износио 4.458, а досељених у РХ 755.
Србима није ишла у корист ни законска одредба по којој у укупан број становништва неће бити укључена лица која су у РХ имала пребивалиште, а у критично време (31. марта 2011) била су одсутна дуже од једне године или су намеравала бити одсутна дуже од једне године, а у РХ не долазе недељно. Ова одредба је углавном погађала Србе који су имали пребивалиште у Хрватској а живели су негде другде.
На основу свега овога процењивали смо да ће број Срба у Хрватској, после новог пописа, достићи, ако не и престићи, план Фрање Туђмана из раних деведесетих да ће питање Срба у РХ бити решено када се њихов број сведе на три одсто.
Дуго очекивани резултат гласи: према попису становништва из 2011. у Хрватској живи 186.633 Срба или 4,36 одсто, што је за 14.998 мање него пре десет година.
С обзиром на наше процене овај број ме је изненадио, у позитивном смислу, и одмах сам почео тражити ,,резервоаре” за толики број Срба. Пошто их очито није било међу новим повратницима, а још мање у наталитету, пронашао сам их у категорији ,,не изјашњавају се”, у којој их је, према попису из 2001, било 79.828 (1,80 одсто) а према новом 26.763 (0,62 одсто). Рачунао сам да су се ,,притајени” Срби с претпоследњег пописа ,,охрабрили” позивима своје цркве и српских организација, које су их у прилично агресивној кампањи позивале ,,да се слободно и без страха одазову предстојећем попису становништва, изјашњавајући се као Срби православне вјере”.
И баш кад сам помислио да смо погрешили у проценама, прочитах у ,,Јутарњем листу” изјаву неименованог саговорника из ДЗС РХ да су и ,,попис и обрада података вођени аматерски” и да ,,сваки упућенији стручњак има право да сумња у добијене резултате”. А онда се сетих да је Хрватска у децембру прошле године потписала Приступни споразум са ЕУ и да је већ одређен датум њеног пријема у ту асоцијацију, 1. јул 2013, под условом да га до тада ратификују свих 27 чланица. До сада је то урадило 20 чланица док то још нису учиниле Велика Британија, Француска, Немачка, Белгија, Холандија, Данска и Словенија. Да је Хрватска и овакве податке о учешћу Срба у последњем попису становништва раније објавила, а требало је јер је попис обављен у априлу 2011, можда би их и нека чланица ЕУ понешто питала у вези с повратком Срба, у шта је и ЕУ уложила много пара.
А да је ,,правде и поштења”, требало би преостале чланице пре ратификације да питају надлежне у Хрватској ,,где се то дедоше толики Срби”. Ми Крајишници управо то и очекујемо од водећих европских демократија и родоначелника ЕУ као што су Француска, Немачка и Велика Британија.
Информационо-документациони центар ,,Веритас”
Саво Штрбац
