На книнским гробовима освануло обавештење да се место сматра напуштеним. Зар није својеврсни цинизам Србима, свеједно живим или мртвима, слати овакву обавест управо из фирме чије се седиште налази на “Тргу Олује”
У НЕДЕЉУ, 30. октобра, по затварању београдског Сајма књига, на којем сам провео свих осам дана уз штанд “Веритаса”, отворим електронску пошту и међу пристиглим мејловима један ми задржа пажњу. Насловљен као “Отворено писмо мјеродавним!” са поднасловом “Чак и српски гробови дошли на ред”, послато из Книна.
Потписао га је Драгољуб Чупковић, повратник у Книн и познати српски активиста, са којим повремено размењујем мејлове. Између осталог, у Книну је формирао и српску читаоницу за коју му је и “Веритас”, некако с пролећа ове године, послао своја издања и за то добио писану захвалницу.
“Официјелна државна установа се дебело потрудила да брише све трагове постојања Срба на овим просторима са новим “патентом” који се можда треба и заштитити па добити награду”, стоји у Драгољубовом мејлу, уз који је и прикачен поменути “патент”:
“Чистоћа и зеленило д.о.о. Трг Олује 9, Книн Обавјест. Ово гробно мјесто нема евидентираног корисника у гробном очевиднику и положајном плану гробних мјеста и гробница, за исто није плаћена гробна накнада 10 (десет) година. Темељем те чињенице, а сукладно чланку 14. Закона о гробљима (НН 19/98, 50/12) ово гробно мјесто сматра се напуштеним и може се поновно додијелити на кориштење. Информације на тел. 022 668-169. Управитељ гробља: Чистоћа и зеленило д.о.о.”
Из мејла дознајем да је Драгољуб са својом породицом, уочи Свих светих, који се у Хрватској традиционално обележава 1. новембра и Дана мртвих или Душног дана, који пада дан после, када се уређују и посећују гробља, те уз полагање цвећа и паљење свећа одаје почаст и сећа преминулих рођака, посетио книнско Градско гробље, на којем се налази и његова породична гробница, на којој је уочио уредно залепљену “обавест”, а затим је и фотографисао. Прошетавши гробљем видео је и на другим, углавном српским гробовима, истоветну обавест. За гробно место своје породице редовно плаћа прописану накнаду, што потврђује и прикаченим рачунима.
Није му познато да ли други власници гробница, на којима је затекао исту обавест, уопште знају за овакав генијални изум книнске “Чистоће и зеленила”, јер они су или у тим гробницама или не живе у Книну.
На једној гробници од црног мермера, чија је фотографија приложена, исписана су имена покојника: Жунић Душан 1909-1973; Жунић Илија 1905-1975; Жунић Мара 1904-1986, а на другој од бетона, много старијој, такође приложеној, не може се прочитати ни име покојника али се јасно чита да је покојник жртва фашизма и да је рођен 1912. а страдао 1944. И на обе је залепљена цитирана “обавест”. Коме ли је упућена, Боже мој?
Радећи дуго у правосуђу научио сам како се врши достава управних и судских аката и шта значи уредна достава од које се рачунају рокови. Овакав начин доставе, колико ме памћење служи, није прописан ни у једном закону па је самим тим и неуредна, што значи да и нема никакав правни учинак.
Али постоји онај други људски, морални, који је много тежи од оног правног. Овај други погађа директно у душу. У поменутој обавести заправо има много цинизма и још више простаклука.
Зар није својеврсни цинизам Србима, свеједно живим или мртвима, слати овакву обавест управо из фирме чије се седиште налази на “Тргу Олује”, који је и добио име по хрватској акцији етничког чишћења, која је у августу 1995. “одувала” Србе са подручја Книна, међу којима и потенцијалне наследнике оних покојника којима сада прети деложација из породичних гробница? Зар није велики простаклук, управо уочи Свих светих и Дана мртвих, са оваквим писанијама скрнавити гробове и душе покојника који у њима почивају? Зар не би било нормалније и примереније чланици ЕУ да држава о свом трошку на гробове протераног народа, који дуже од двадесет и једну годину лута светским пространствима, бар до њиховог повратка, одржава и њихова гробља, барем до њиховог повратка, и да им барем једном годишње, рецимо на Душни дан, запали свеће.
“Зар мене и многе моје сународнике треба и из гробова иселити?” – пита се и већ поменути Србин из Книна, Драгољуб Чупковић и сам одговара: “А ја то тумачим као брисање историје и наставак етничког чишћења”.
А статистика каже да је у граду Книну по попису становништва из 1991. живело укупно 12.331 житеља, од тога 9.867 (80 %) Срба, 1.660 (13 %) Хрвата и 381 (3 %) Југословена. Двадесет година касније, по попису из 2011, у том граду је живело укупно 15.407 житеља, од тога 11.612 (75 %) Хрвата, 3.551 (23 %) Срба, док су Југословени нестали.
Мртви са книнског гробља нису обухваћени наведеним пописима. О њиховој националној и верској припадности говоре гробови, на којима су увелико превладавали они са православним крстовима. Када се деложирају покојници из тих гробова, на њиховим местима изникнуће нека нова надгробна обележја. А то ће, поред извршеног етничког чишћења живих, остварити и, како рече Драгољуб, “брисање историје”.
