У Народној банци Србије (НБС) сматрају да би стављање лика Николе Тесле на националну страну кованице евра, што је најавио хрватски премијер Андреј Пленковић ако Хрватска постане чланица Еврозоне, представљало присвајање културног и научног наслеђа српског народа.
Ово зато, јер се славни научник изјашњавао као Србин по пореклу и роду, наводе из НБС за Танјуг и додају да би, ако би се то десило, сасвим сигурно биле предузете одговарајуће активности према надлежним институцијама Европске уније, да би се указало на непримереност таквог предлога.
Дизајн евро новчаница, објашњавају у Народној банци, је исти независно од државе која их штампа и дизајн кованица је регулисан одговарајућом Уредбом Савета ЕУ од 24. јуна 2014. године.
Реч је уредби о апоенима и техничким спецификацијама еврокованица намењених оптицају и по њој еврокованице имају једну заједничку, европску страну која је иста на свим еврокованицама, тзв. аверс и другу националну, реверс страну, која се разликује од земље до земље и има на себи ознаку државе чланице ЕУ.
На националној страни еврокованице мора се налазити круг састављен од 12 звездица, што је симбол ЕУ, које у потпуности окружују национални дизајн, а држава чланица сама одлучује које ће мотиве приказати унутар звездица, наводе у НБС.
Додају да на пример, Италија има еврокованице од два евра на којима се налази портрет Дантеа Алигијерија, а на еврокованици од једног евра цртеж Леонарда Да Винчија који приказује идеалне пропорције људског тела.
Грчка, пак на еврокованици од два евра има сцену са мозаика у Спарти из трећег века нове ере, у којој је приказана богиња Европа коју отима Зевс у облику бика, а на кованици од два евра приказана је сова урађена по узору на стару атинску кованицу од четири драхме.
У Народној банци Србије за Танјуг кажу да државе обично формирају комисије, састављене од уметника, нумизматичара, гравера, политичара, које од више предлога бирају национални дизајн еврокованице.
Објашњавају и да о националном дизајну еврокованице одлучује држава чланица ЕУ која евро користи као заједничку валуту и да се он може мењати тек након 15 година, осим ако се раније промени шеф државе или то захтевају разлози спречавања фалсификовања еврокованица, када се дизајн може променити и пре истека поменутог рока.
Држава је обавезна да друге чланице ЕУ обавести о нацртима дизајна нових националних страна евро кованица, а захтев за одобрење дизајна подноси се Савету ЕУ.
Процедура је таква да Савет ЕУ одобрава дизајн националне стране еврокованице ако су испуњени технички услови и ако нема примедби других држава чланица које користе евро као заједничку валуту.
„У случају да има примедби, а оне су могуће када би предложени дизајн националне стране једне државе могао изазвати неповољне реакције грађана друге чланице, Савет ЕУ доноси одлуку о прихватању или одбијању захтева квалификованом већином гласова”, објашњавају у НБС, преноси Танјуг.
Наглашавају и да се поменута уредба односи на државе које су испуниле услове за приступање Еврозони, а да Хрватска то може да учини најраније 2023. године, што је, како наводе у НБС, у овом тренутку упитно.
Хрватски премијер Андреј Пленковић је најавио да ће се лик Николе Тесле налазити на еврокованицама од 50, 20 и 10 центи и то када Хрватска постане чланица Еврозоне.
Према његовим речима, ово је један од предлога, а има и предлога да то буду шаховница, карта Хрватске, куна и глагољица.
Povezani tekstovi
