Za nekadašnjeg pripadnika „zengi” tvrde da je najviše maltretirao vojnike zarobljenike u objektu Rakitje i to zato što su srpske nacionalnosti
D. S, svedok oštećeni, koji je juče ispitan na glavnom pretresu u postupku protiv Branka Tunića, nekadašnjeg pripadnika Zbora narodne garde (ZNG), rekao je da je vojnika Marka Utržana ubio Branko koji je imao albanski naglasak i time, praktično, potvrdio navode optužnice koje okrivljenog terete za ovo ubistvo i zlostavljanje još 14 vojnika nekadašnje JNA u zagrebačkom vojnom objektu Rakitje, septembra 1991. godine. Tokom svedočenja pred većem Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, D. S. je kazao i da su vojnici srpske nacionalnosti odvođeni u podrum pomenutog vojnog objekta gde su prebijani i gde im je stavljan pištolj na čelo.
– Maltretiranje vojnika predvodio je čovek koga smo mi zbog albanskog naglaska zvali Šiptar. Davao je sebi za pravo da momke izvodi iz kolone i odvodi ih. Ti momci su posle izvesnog vremena vraćani prebijani. Najviše smo se plašili tog Šiptara. Vređao nas je na nacionalnoj osnovi, bahatio se kada uđe u spavaonu, pendrečio nas…. Ljudi su pokazivali masnice i povrede po telu od udaraca koje im je on, ali i drugi stražari nanosili – ispričao je D. S.
Ovaj svedok ispričao je i da je Marko Utržan danima tučen i maltretiran.
– Od jednog pripadnika obezbeđenja, sa kojim smo mogli da razgovaramo, saznali smo da se čovek kojeg smo zbog naglaska nazivali Šiptarom zove Branko Tunić. Čuo sam da je Marko ubijen u podrumu i da je to uradio stražar Branko – posvedočio je D. S.
Na pitanje tužioca zbog čega je Utržan najviše zlostavljan, D. S. je kazao da je ovaj vojnik JNA uvek imao „veselo lice” i da je to, verovatno, bila inicijalna kapisla zbog koje ga je Tunić najviše maltretirao.
– Možete li da opišete tog stražara, za koga kažete da je imao albanski naglasak? – upitao je tužilac svedoka.
– Niži je od mene, jakih crta lica, imao je kraću talasastu kosu. Bio je izuzetno glasan pri vređanju – opisao je D. S. optuženog Tunića.
U svojstvu svedoka na jučerašnjem pretresu ispitan je i G. M., koji je bio na redovnom odsluženju vojnog roka i koji je kao vojnik JNA odveden u Rakitje. Kao i prethodni svedok, i G. M. je rekao da se izvesno vreme posle ubistva Utržana saznalo da je ovog vojnika do smrti tukao Branko, kojeg su zvali Šiptar.
– Odvodili su nas u podrum jednog po jednog. Maltretirali su nas i psihički i fizički. Mene su terali da za njima ponavljam ustaške pesme i stavljali mi bajonet kod oka. Pretili su mi da će mi izvaditi oko ako ne naučim pesme koje su oni pevali – ispričao je G. M.
Ovaj svedok je ispričao i da je u podrumu, gde je odvođen radi maltretiranja, čuo kako pojedini pripadnici obezbeđenja govore: „Branko, nemoj. Dosta je.”
Kako je ranije za „Politiku” rekao Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas”, postoje indicije da je Tunić, inače rođen na Kosovu, kako je to nekada bio čest slučaj kod albanskog stanovništva iz ovog dela, promenio ime. Na to upućuju podaci iz dokumenata koje su „Veritasu” dostavili hrvatski pravosudni organi.
U njima se navodi da je Tunić rođen u selu Vrankovu u opštini Vitina i da mu se otac zove Zef, a majka Marija, devojački Đorđević. Pretpostavljam da se porodica ubrzo po Tunićevom rođenju preselila u Hrvatsku jer je šezdesetih godina prošlog veka Albanaca bilo po celoj Jugoslaviji.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
