Srbi sa prostora današnje Hrvatske su veoma važan deo srpskog bića na Balkanu koji je prošao kroz velika stradanja u prošlom veku
Do donošenja Ustava 25. decembra 1990. Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivan narod. Ustav ih je proglasio za nacionalnu manjinu, a za vreme rata 1991–1995. iz Hrvatske ih je proterano više od 400.000. To pokazuju i rezultati popisa stanovništva iz 2011. godine, kada ih je registrovano 186.633.
Od završetka građanskog rata, iako se na izborima u Hrvatskoj menjala vlast, odnos prema Srbima se nije promenio. Na osnovu diskriminatorskih zakona koje je doneo hrvatski Sabor oduzeta su im imovinska prava i pretvoreni su u građane drugog reda.
Hrvatska je jedina od bivših republika SFRJ ukinula stanarsko pravo. Tako je oštetila više od 30.000 ljudi.Umesto stanarskog prava, 2003. godinedonela je Program stambenog zbrinjavanja koji ne može biti njegova supstitucija jer je to humanitarna a ne pravna kategorija. Dovedeno je u pitanje raspolaganje imovinom oko hiljadu vlasnika kuća u koje su se uselili privremeni korisnici. Kad je o obnovi kuća reč,protiv onih koji ne mogu u njih da sevrate sudovi pokreću postupak radi vraćanja sredstava sa zateznim kamatama, uz naknadu parničnih troškova.
Više od 50.000 penzionera izbeglih iz Hrvatske još očekuju isplatu dospelih a neisplaćenih penzija za period u kome nisu primali nikakve prinadležnosti. Nije rešeno ni pitanje dinarske i devizne štednje za oko 10.000 štediša čiji su štedni ulozi bili u „Jugobanci”. Država Hrvatska ima „originalno” rešenje i kad je reč o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem: na osnovu odluka sudova, imena odsutnih vlasnika Srba se brišu, a umesto njih kao vlasnik se upisuje država. Suđenja po optužnicama za ratne zločine su etnički motivisana i pristrasna, dok česti pojedinačni napadi na Srbe i tajne optužnice sprečavaju povratak i unose nesigurnost među one koji žive u Hrvatskoj.
Jedan od najbolnijih problema je i spora ekshumacija i identifikacija nestalih čiji se posmrtni ostaci godinama nalaze u Institutu za sudsku medicinu u Zagrebu.
U poslednje vreme problem predstavlja i donošenje Zakona o prebivalištu prema kojem svi oni koji su uzeli državljanstvo druge države gube ranije prebivalište, što će staviti tačku na etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.
Treba spomenuti i nepoštovanje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina kojim je predviđena ravnopravna upotreba jezika i pisma nacionalne manjine na području opštine i grada u kome živi više od trećina stanovništva. Iluzorno je i govoriti o primeni ovog zakona kada je reč o zapošljavanju u organima državne uprave. Blago reagovanje policije i drugih državnih institucija zbog razbijanja dvojezičnih tabli u Vukovaru i drugim mestima najbolje oslikava situaciju u kojoj se Srbi u Hrvatskoj nalaze.
Smatralo se da će posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju i dolaska socijaldemokratskih partija na vlast, prava Srba biti poboljšana. Međutim, ne samo da nisu poboljšana, nego u poslednje vreme u Hrvatskoj vlada takva srbofobična atmosfera koja povremeno podseća na 1990. i dolazak Franje Tuđmana na vlast.
Država Srbija bi trebalo više da se angažuje na poboljšanju statusa srpskog naroda u Hrvatskoj. Ona kao matica svih Srba mora prvo da gleda interes svog ugroženog naroda pa tek onda dobrosusedske odnose, bez obzira na to koliko joj je potrebna podrška Zagreba na putu ka EU. Evropa treba takođe više da se uključi u rešavanje problema srpske manjine jer je to njena obaveza, pogotovo što je Hrvatska tek nedavno učlanjena u EU.
Srbi sa prostora današnje Hrvatske su veoma važan deo srpskog bića na Balkanu koji je prošao kroz velika stradanja u prošlom veku. Ne sme se dozvoliti da taj narod u Hrvatskoj nestane već svi moraju da ulože potrebne napore da konačno ostvari prava koja mu pripadaju.
Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske
Milojko Budimir
objavljeno: 25.07.2015.
