“Vlast u Vukovaru mora povećati prava srpske manjine, 3 godine nisu napravili ništa!”, gromoglasno je 12. jula ove godine na konferenciji za štampu, komentarišući Odluku hrvatskog Ustavnog suda vezanu uz službenu upotrebu srpskog jezika i pisma, najavio njegov predsednik Miroslav Šeparović, što su preneli skoro svi mediji u regionu.
O kakvoj odluci je reč?
Ustavni sud je na sednici od 2. jula o.g. prihvatio četiri godine star zahtev za ocenu ustavnosti Statuta Grada Vukovara, kojeg je u avgustu 2015. podneo saborski Odbor za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Prema toj odluci: većnici (odbornici) srpske nacionalnosti više ne moraju pismeno tražiti materijale za sednicu i zapisnike na ćirilici, nego im se moraju dostaviti na usmeni zahtev; građanima srpske nacionalnosti tela lokalne vlasti moraju na usmeni zahtev izdati dokumente na ćirilici, a ne kao dosad na pismeni u kojem je naveden pravni interes; ćirilična slova na pečatima moraju biti iste veličine kao što su i latinična: svake godine u oktobru gradske vlasti moraju oceniti stepen tolerancije i suživota i na osnovu toga doneti odluku o proširivanju prava srpske manjine.
Na ovakvu odluku prvi je reagovao gradonačelnik Vukovara Ivan Penava: “Situacija u Vukovaru nije zrela i neće biti zrela za iskorake u bilo kojem smeru koji će značiti nadograđivanje ljudskih prava… ne zato što smo mi neljudi i to ne želimo, nego jer pustiti i zaboraviti ne možemo, a nepravdu se zna kako možemo ispraviti: pravednim odnosom, pravednim kaznama i osuđivanjem odgovornih za ono što se dogodilo”, naglašavajući kako su ostali nerešeni ratni zločini počinjeni u agresiji na Vukovar te podsetio na 30.000 logoraša, na poginule i njihove porodice, na silovane.
Zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova srpske nacionalne manjine Srđan Milaković (DSS) uzvraća kako su to sve kozmetičke promene od strane Ustavnoga suda i da u svemu tome nema ničega suštinskog. Srbi su u Vukovaru i dalje marginalizovani, njihovo mišljenje se ne uvažava niti ih se pita kod donošenja odluka. Podsetio je i na činjenicu da još uviek više državnih institucija u gradu nema postavljene dvojezične ploče na pročeljima svojih zgrada te da se i tu čeka očigledno da prođe vrijeme, odnosno, čeka se 2021. godina i novi popis stanovništva.
U saopštenju vukovarskoga SDSS, koje je potpisao predsednik odbora Srđan Kolar, smatraju da niko ne bi trebalo da se postavi iznad Ustavnog suda i njegovih odluka, te ističu: “Mi se ne odričemo Ustavom zajamčenih prava i očekujemo da se provode u skladu sa zakonom. Kada je u pitanju konzumiranje istih prava, to treba ostaviti na slobodnu volju manjine, a ne da o tome odlučuje većina”.
Nakon predhodnih rekcija prdsednica Hrvatske pozvala je gradonačelniku Vukovara na Pantovčak i javno je podržala njegove stavove uz objašnjenje da ona želi da se odradi sve ono što treba po redu, da se reše stradalnici, da se postave zdravi temelji i da se onda u skladu sa Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina omoguće dodatna prava pripadnicima nacionalnih manjina, kojih na području lokalne zajednice živi više od 33,33 posto.
Predsedničin poziv i podrška Penavi izazvao je pravu poplavu reakcija, što je i razumljivo s obzirom da i predsednica dovodi u pitanje odluku ustavnog suda svoje države. I ko zna u kom pravcu bi to krenulo da se nije oglasio i premijer Plenković, čija administracija je i nadležna za provođenje ove odluke. A on kaže: “Prema našem tumačenju odluke Ustavnog suda iz nje ne proizlazi pravna obaveza primjerice koja se tiče dvojezičnih ploča, to tamo ne piše. Ono što će se događati i što je jasno, temeljem odluke Ustavnog suda, jest da će gradsko vijeće grada Vukovara održati raspravu o stanju dijaloga, razumijevanja, snošljivosti i odnosa u gradu između Hrvata kao većinskog naroda te predstavnika srpske i drugih manjina, a potom će se sukladno ocjeni tog stanja razmotriti kako, kada i na koji način se može širiti katalog prava koji se odnosi na srpsku manjinu”, naglasivši kako je to i stav vukovarskog gradonačelnika.
I ne treba biti mnogo mudar da bi se predvidio rezultat oktobarske rasprave gradskog veća Vukovara o “stanju dijaloga, razumijevanja, snošljivosti i odnosa u gradu” između Hrvata kao većinskog naroda te predstavnika srpske manjine. Svjesni su toga i vukovarski Srbi, pa zato i predlažu da pitanje konzumiranja ustavnih prava nacionalnih manjina treba ostaviti na slobodnu volju konkretne manjine, a ne da o tome odlučuje većina.
(Objavljeno u Politici 25. jula 2019, štampano izdanje)
