D.I.C. Veritas

Политка, 26. 07. 2022, За злочин на Меденом брду пре 27 година нико није одговарао

ГОДИШЊИЦА ЛИКВИДАЦИЈЕ ДЕВЕТ ВОЈНИКА СВК НА ДИНАРИ

На данашњи дан 1995. године, чланови хрватске војске заробили су а затим убили припаднике Српске војске Крајине чији су остаци нађени 1998.

Поводом годишњице од ликвидације деветорице припадника Српске војске Крајине, 1995. године на Динари, из документационо-информационог центра „Веритас” подсећају да за тај ратни злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима.

Деветорицу припадника Српске војске Крајине (СВК), познаника, комшија и рођака из буковичких села, 26. јула 1995., на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су чланови Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватске војске (ХВ).

У саопштењу „Веритаса” наводи се да су везисти СВК „ухватили” разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени. Ускоро је кренула и хрватска акција „Олуја”, која је довела до пада РСК и егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава. Група са Динаре, како напомињу из „Веритаса”, остала је у другом плану.

Из Комисије за нестала лица Херцег Босне 1998. стигла је вест да су ловци на Динари у једној вртачи, на пределу Медено брдо, уочили гомилу костију. Чланови Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из комисије Херцег Босне, отишли су на извиђање. Ангажовали су хеликоптер Сфора за извлачење костију. Посмртни остаци извађени су новембра 1998. године и пребачени у Бањалуку. Из „Веритаса” наводе да је из вртаче тада извучено шест скелета, а три су у априлу 1996. ексхумирана из масовне гробнице „Камен” код Гламоча.

Међу ексхумиранима из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошевца, Милана Мацурана из Кистања, Љубомира и Милорада Урукала из Братишковаца, док су из масовне гробнице „Камен” идентификовани Маринко и Винко Ковачевић из Ервеника и Жељко Ераковић из Братишковца.

Из „Веритаса” указују да, иако су кости биле опожарене, нађени су докази који су идентификовали ову групу.

У то време још се у Републици Српској није радила идентификација по ДНК методи, а класичним путем кости се нису могле потпуно раздвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци.

Удружење Далматинаца у Бањалуци 2004. настрадалој деветорици бораца СВК подигло је споменик на самом улазу у Пердуово гробље.

Представници „Веритаса” наглашавају да локација на којој су нађени посмртни остаци ових људи, повреде на костима, трагови на одећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно у масовну гробницу, са очитом намером да се ликвидирају као чланови непријатељске стране и да се затру трагови злочина.

Убице ових војника прекршиле су све законе и обичаје ратовања, што их сврстава у прворазредне ратне злочинце, али до данас они измичу правди.

Д. Ч.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.