Ideja Društva za podizanje centra srpskim žrtvama u dvadesetom veku je da na jednom prostoru prikupi poimenične spiskove žrtava iz Prvog i Drugog svetskog rata, ali i novijih sukoba, poput ratova devedesetih godina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini
Procene broja srpskih žrtava u ratovima, različitim oružanim sukobima u dvadesetom veku toliko se razlikuju da postaju pogodan teren za rasprave koje završavaju ostrašćenim optužbama. Solidna vremenska distanca od čak 75 godina od stvaranja koncentracionog logora Jasenovac, na primer, nije nas bliže dovela istini o broju žrtava tog logora na teritoriji NDH. I dalje se na jednoj strani govori o desetinama hiljadama, a na drugoj o stotinama hiljada.
Smatrajući da bi poimenični spiskovi srpskih žrtava ratova i sukoba u prošlom veku trebalo da se sakupe, grupa intelektualaca iz Srbije osnovala je Društvo za podizanje centra srpskim žrtvama genocida u dvadesetom veku. Sa njegovim osnivačima, su akademik Vasilije Krestić, koji je predsednik upravnog odbora društva, Aleksandar Matanović, predsednik skupštine društva, Vladislav Jovanović, Smilja Avramov, Savo Štrbac, Milivoj Ivanišević, Sanda Rašković Ivić, Živadin Jovanović, Siniša Kovačević…
Obraćajući se na više državnih adresa, i gradonačelniku Beograda i premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, članovi društva naveli su da smatraju da bi izgradnja takvog centra, po ugledu na slične u svetu, poput Jad Vašema, doprinela očuvanju sećanja na srpska stradanja. Ali i na to da svetska javnost bolje shvati i prizna doprinose srpskog naroda pobedama saveznika u oba svetska rata.
Radu Društva podršku su dali predsednik republike Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej. Članovi Društva od države su pre oko godinu i po dana zatražili podršku u pravnom regulisanju njihove ideje o „srpskom Jad Vašemu”, kao i rešavanje pitanja lokacije gde bi takav centar mogao biti podignut. Njihov predlog je da to bude na Ušću, iza Palate Srbija. Kako za naš list objašnjava Aleksandar Matanović, još uvek čekaju da grad odredi pogodnu lokaciju . On dodaje da nameravaju da izgradnju centra ili „Kuće sećanja” kako su je još nazvali, finansiraju od dobrovoljnih priloga i napominje da svi koji su se angažovali oko rada Društva rade volonterski.
– Ideja da se napravi centralna institucija koja će čuvati sećanje na sve srpske žrtve u prošlom veku nastala je pre tri godine. Treba imati u vidu da ni Jad Vašem nije podignut u Aušvicu, već u Jerusalimu. Verujemo da je preka potreba da sličan centar, posvećen srpskim žrtvama, bude oformljen u našoj zemlji jer nam je istina neophodna, a nje nema. Ne se zna puno o stradanjima srpskog naroda, a mnogo ima različitih interpretacija i navijanja. A samo je istina pravi put do pomirenja – kaže Matanović.
Prema zamisli osnivača Društva, čuvao bi sećanje na Plavu grobnicu i Albansku golgotu, zatim na stratišta i stradanja iz Drugog svetskog rata, Jasenovac, Jadovno, glinsku crkvu, hercegovačko-dalmatinske jame, pokolj u Kragujevcu i Kraljevu, ali i na egzodus Srba iz Hrvatske tokom akcije „Oluja”, kao i sa Kosova. Prikupljao bi poimenične spiskove žrtava iz tog dugog razdoblja.
– Prikupljeno je dosta imena stradalih u ratovima devedesetih godina prošlog veka u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, postoji, , i velika dokumentacija sa imenima i prezimenima dece koja su tokom Drugog svetskog rata odvođena u logor Jastrebarsko na teritoriji NDH. Već, dakle, ima mnogo takvih akta, ali je on rasut i trebalo bi ga objediniti na jednom prostoru ii predstaviti javnosti, što bi bili zadaci svega– naglašava Matanović.
Povezani tekstovi
