Nedopustivo je da na javnoj televiziji, koju plaćaju i pripadnici nacionalnih manjina, imamo istupe s govorom mržnje, a posebno je ponižavajuće da se ne zove druga strana da kaže svoje mišljenje
U Osijeku je u organizaciji Vladine kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina kao i Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske u srijedu održan seminar pod nazivom “Mediji i nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj” čija je tema bila zaštita manjina i uloga medija u demokratizaciji hrvatskog društva, piše portal Srbi.hr.
Na početku seminara prisutne su pozdravili direktor Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske Alen Tahiri i predsednik Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske Aleksandar Tolnauer, zamenik župana Osječko-baranjske županije Radomir Čvarković, predsednik Gradskog veća Osijeka Vladimir Ham i zastupnik mađarske nacionalne manjine u Hrvatskom saboru Robert Janković.
Nakon kratke pauze, izlaganje o zastupljenosti nacionalnih manjina u javnomedijskom prostoru Republike Hrvatske izneo je predsednik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer koji se dotakao javne države televizije i nepoštovanja recipročne zastupljenosti manjina u programu HRT-a od sedam odsto, a osvrnuo se i na komercijalne televizije.
– Što se tiče komercijalnih televizija, postoji mehanizam da prikazuju manjinski program, a to su novci. One imaju sasvim druge interese i obaveze te nisu ni po čemu obavezani da to prate. Međutim, komercijalne televizije i prate jedan deo manjinskih aktivnosti, a one se prvenstveno odnose na političke stvari u kojima manjine učestvuju. Nekad je to na rubu senzacionalizma, nekad na rubu poluinformacija ili skandala. Takve stvari prate, a za ostale, poput ovog seminara nisu zainteresovane. Što se tiče HRT-a nije bilo dovoljno predstavnika na današnjem skupu, što će oni pravdati sadašnjom situacijom koja nije ni najmanje jednostavna (privođenje glavnog direktora). Tamo je dosta uzburkana situacija do daljega, ali ignorisanje ovakvih događaja ne ide na štetu manjinama, nego njima. Vladu smo upoznali sa ovim problemima i ona će doneti određene mere – objašnjava stanje u medijima Aleksandar Tolnauer.
Pojasnio je Tolnauer i šta Savet za nacionalne manjine Republike Hrvatske radi po pitanju sprečavanja govora mržnje u medijima, sa posebnim osvrtom na govor mržnje na televiziji.
– Mnogo smo puta upozoravali na govor mržnje jer je to veliki problem s kojim se srećemo. Prvo, definiciju govora mržnje legislativa tumači na više načina. Tumačenje govora mržnje je osetljivo i škakljivo pitanje. Nedopustivo je da na javnoj televiziji, koju plaćaju i pripadnici nacionalnih manjina, imamo takve istupe ali, ako se oni i dogode najgore od svega i ponižavajuće prvenstveno za pripadnike nacionalnih manjina je to što se ne zove druga strana da kaže svoje mišljenje. O zastupljenosti nacionalnih manjina govore ljudi koji su, ili zločesti, ili totalno nekompetentni i to je legitimno, ali je legitimno i da se čuje glas predstavnika manjina koji se uglavnom ne čuje. Mi smo intervenisali oko toga, čuli smo mnogo obećanja i ja sam istakao da je nedopustivo da u izbornoj noći na javnoj televiziji dvoje ljudi koji vode program komentarišu da li manjine treba uopšte da budu zastupljene u Saboru i da za to niko ne odgovara – upozorava predsednik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer na probleme u javnim medijima.
Istakao je i da je jedan od načina protesta pripadnika nacionalnih manjina i odbijanje plaćanja nadoknade za Hrvatsku radio-televiziju.
– To je apsolutno protivzakonito, međutim nema drugog načina da se vrši određeni pritisak na određene stvari. Nekad se mora manifestovati na način koji nije uvek u korelaciji sa zakonskim rešenjima što se vidi u mnogim drugim područjima. Dakle, ja ne pozivam manjine da ne plaćaju naknadu HRT-u, nego da kao poreski pretplatnici ne možemo da dopustimo da se taj program getoizuje – zaključuje Aleksandar Tolnauer.
Izlaganja na teme “Ostvarivanja prava nacionalnih manjina i učestvovanje u procesu odlučivanja” te “Uloga manjinskih medija u informisanju pripadnika nacionalnih manjina” imali su i profesor sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Siniša Tatalović i potpredsednik Saveta za nacionalne manjine Vladimir Ham.
Osim njih pričali su i predstavnici Ministarstva kulture, Hrvatske radiotelevizije, Multinacionalnog programa Prizma, Veća za elektroničke medije, HRT – Radio Osijek kao i direktor Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske Alen Tahiri.
Multinacionalni program Prizma emituje se dugi niz godina na HRT-u, a u poslednje vreme rade pretežno intervjue u studiju jer im nedostatak kadra onemogućava odlazak na teren. Naime, na ovoj emisiji radi samo tri novinarke, a kako kažu iz HRT-a, fali im kamermana koji bi sa ekipom ove emisije izlazili na teren.
– Na nacionalnoj televiziji postoje samo dve emisije nedeljno o nacionalnim manjinama, a to su “Manjinski mozaik” koji traje 15 minuta i “Prizma” koja traje 45 minuta. Samo 60 minuta nedeljno posvećeno je nacionalnim manjinama, što je premalo. Manjine su zastupljene u regionalnim medijima, ali ono što je najvažnije, moramo da razgovaramo sa Hrvatskom radio-televizijom i da pojačamo program prema pripadnicima nacionalnih manjina – pojašnjava Tahiri koji je, između ostalog, i predsednik ekspertne grupe za govor mržnje i zločine iz mržnje.
– Rešavanje problema govora mržnje je veoma kompleksno pitanje. Treba da se rešava sistemskom edukacijom. Moramo da edukujemo naše stanovništvo o drugom i drugačijem. Prošli vikend je bio Prajd, i nažalost, ponovo čitam da je bilo napada na naše sugrađane zbog njihove polne orijentacije. To je apsolutno nedopustivo. Svi građani Republike Hrvatske imaju jednaka prava i moraju da koriste svoja prava. Politička elita je dužna i mora da vodi računa o načinu ophođenja u javnim medijima i apsolutno je neosporno da svi koji se bave javnim životom moraju da pripaze što govore – daje svoj zaključak Alen Tahiri.
Na kraju seminara razmenjena su iskustva predstavnika nacionalnih manjina, a svoje probleme izdvojili su pripadnici jevrejske, rusinske, romske i mađarske nacionalne manjine.
Povezani tekstovi
