Пуно је ријечи које опет дијеле, превише је покушаја да се одређене људе учини мање пожељнима и да се нечија култура, писмо, обичаји или право на сјећање доведе у питање. Зато морамо рећи да нећемо пристати да морамо доказивати како смо грађани ове земље и да нетко одређује које је сјећање допуштено, култура прихватљива и које је име довољно хрватско, а које не, казала је Ања Шимпрага на комеморацији у Вариводама
Бол с временом јењава, али се туга појачава. Тако сумира Јован Берић, син Радивоја и Марије Берић, које су уз седам осталих мјештана Варивода српске националности, припадници хрватских снага 28. рујна 1995. убили на прагу њихове куће и двориштима, нити два мјесеца након завршетка војно редарствене операције Олуја.
Тридесет и једну годину од злочина Јован Берић своју тугу осјећа у чињеници да је село уназад петнаест година изгубило половицу својих становника.
Улична расвјета освјетљава осмртнице на вратима кућа у којима нитко не живи.
– У читавом селу нема више од педесетак људи. Али туга је. Туга је и питање хоће ли идуће године уопће бити нетко да положи вијенац испред породице и да ли ће се уопће појавити нетко тко ће ту праксу наставити – рекао нам је Берић.
Подсјетио је да је држави у процесу новчаног обештећења његове обитељи, за њега и двије сестре, за насилну смрт родитеља, требало пуних 17 година.
У организацији Српског народног вијећа, опћине Кистање и обитељи жртава одржан је комеморативни скуп у поводу 31. годишњице од ратног злочина над деветеро српских цивила: Јована Берића, Марије Берић, Јована Берића, Марка Берића, Милке Берић, Радивоја Берића, Шпире Берића, Душана Дукића и Мирка Покрајца.
У читавом селу нема више од педесетак људи. Али код мене је туга присутна у питању да ли ће и догодине бити ту нетко да положи вијенац испред породице и да ли ће се појавити нетко тко ће ту праксу наставити, рекао нам је Јово Берић
Тена Бањеглав, водитељица Доцументе, центра за суочавање с прошлошћу, казала је да унаточ вођеним казненим поступцима за злочин у Вариводама нитко досад није осуђен.
– Хрватско се друштво још увијек тешко суочава с ратним злочинима које су починили припадници Хрватске војске и полиције, као и с онима гдје жртве нису били Хрвати. Тек кад прихватимо чињеницу о страдањима и злочинима који су „почињени у наше име“ и преузмемо одговорност, друштво може ићи напријед и тако лијечити ратне трауме – казала је Тена Бањеглав.
Власти – како тренутне, тако и оне прошле – додала је водитељица Доцументе, креирају политику сјећања као политику заборава. Подсјетила је да је премијер Андреј Пленковић посјетио 2020. године Вариводе, признао злочин и изразио жаљење због убијених цивила. Но након тога готово да је престао рад на изградњи повјерења и стварања укључиве културе сјећања у којој нема жртава првог и другог реда у односу на њихову националност.
Бањеглав је казала и да је ситуација у друштву таква да се шири нетрпељивост према другима и другачијима, узвикују усташки покличи, славе се и величају ратне побједе у којима су ратни злочинци хероји, а убојства цивила за вријеме и након операције Олуја се прешућују.
Саборска заступница СДСС-а Ања Шимпрага рекла је да сва мјеста страдања нису само мјеста сјећања на прошлост, већ и огледало нашег друштва: од Варивода, Гошића, Прокљана, Жагровића, Голубића, Оћестова и даље преко Промине до Шкабрње… та мјеста су оно што остављамо генерацијама послије нас.
– У друштву је пуно ријечи које опет дијеле, превише је покушаја да се одређене људе учини мање пожељнима и да се нечија култура, писмо, обичаји или право на сјећање доведе у питање. Зато морамо рећи да нећемо пристати да морамо доказивати како смо грађани ове земље и да нетко одређује које је сјећање допуштено, култура прихватљива и које је име довољно хрватско, а које не. Овдје су убијени цивили, али не зато јер су представљали пријетњу, већ након рата на својим огњиштима. Зато њихова смрт за никог од нас па ни за државу не смије бити тек фуснота – рекла је Шимпрага.
На споменик у средишту мјеста с именима убијених, вијенце су положили и изасланица предсједника РХ Мелита Мулић, државни тајник у Министарству културе и медија Младен Павић, као и изасланства Вијећа српске националне мањине из Шибенско-книнске и Задарске жупаније.
