Predsednik Hrvatske Ivo Josipović udvaranjem Anti Gotovini i „hrvatskom puku” pokazao je da je njegovo zalaganje za mir i saradnju u regionu bilo smišljeno i vešto prodavanje magle s ciljem jačanja pozicija njegove zemlje u Briselu.
Josipović, koji je od preuzimanja mandata obilazio stratišta iz krvavog balkanskog rata i upućivao poruke koje su mirisale na nove vetrove iz Zagreba, tvrdnjom da ideja da mu Gotovina bude savetnik „nije loša” potpuno je demaskirao auru velikog balkanskog pacifiste. Njegov odgovor na pitanje novinara HRT-a jasno pokazuje da Josipović ne bi imao ništa protiv toga da mu u kabinetu sedi čovek koji je komandovao progonom više od 200.000 Srba iz Hrvatske i predvodio vojsku koja je za nekoliko dana ubila preko 2.000 ljudi, mahom civila. Da je nekim slučajem bilo ko iz državnog vrha Srbije nešto slično izjavio za srpske vojne komandante, među kojima ima i onih koje Hag nije ni optužio, Josipović bi sigurno digao „dreku do neba” i tvrdio da to nije put pomirenju i saradnji, na čemu on potencira otkad je ušao u Banske dvore. Srećom po ostale narode u regionu, a naročito Srbe, Gotovina je posle oslobađajuće presude, koja je šokirala svet, u više navrata kategorično odbacio bilo kakvu mogućnost da uđe u politiku. Josipović tako, najverovatnije, neće biti u prilici da „najslavnijeg hrvatskog generala” postavlja za svog savetnika, niti da ugrozi odnose u regionu i pohvale EU o ulozi Hrvatske u procesu pomirenja na Balkanu.
Ništa čudno – Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac za Press RS tvrdi
Gotovina je najpoželjnija politička udavača u Hrvatskoj
Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac kaže da nije iznenađen izjavom Ive Josipovića, priznajući da bi, da je na njegovom mestu, verovatno i sam rekao isto. Štrbac kaže da je Haški sud, koliko god to bilo nepravedno, pravosnažno oslobodio Gotovinu i da je on slobodan čovek, tako da nema nikakvih prepreka da bude na bilo kojoj funkciji, pa čak i savetnik predsednika.
- Pošto ni u predmetu „Maestral”, odnosno agresiji Hrvatske vojske na Mrkonjić Grad i RS, nema optužnice ili poternice za Gotovinom, znači da ni sa te strane nema prepreka da on bude Josipovićev savetnik. Drugim rečima, ako Ante Kotromanović, koji je navodno s Gotovinom učestvovao u agresiji na Mrkonjić Grad, može da bude hrvatski ministar odbrane, nema razloga da i Gotovini ne ponude visoku funkciju. U svakom slučaju, haški sud je od Gotovine napravio nacionalnog heroja, a time i najpoželjniju političku udavaču, tako da će se hrvatski političari sigurno utrkivati za njegovu naklonost, jer će im to bez imalo sumnje doneti glasove na izborima. Nisam siguran da će se Gotovina odupreti svim tim ponudama i uveren sam da će se uključiti u političke vode – ocenjuje Štrbac.
Da nekim slučajem Gotovina naprasno promeni svoju odluku ili poželi da testira hrvatskog predsednika, da li je stvarno mislio da mu ponudi savetničko mesto, Josipović bi pod pritiskom euforije u „lijepoj njihovoj” najverovatnije morao da kaže „da”, a potom i takav potez povezao sa Srbima, koji su bili nezaobilazna tema njegovog komentara o oslobađajućoj presudi za Gotovinu i Markača.
- Nije dobro da se ljutnja u Srbiji na oslobađajuću presudu hrvatskim generalima prenosi na Hrvatsku. Ova ljutnja u Srbiji prenosi se na Hrvatsku. Činjenica je da nije Hrvatska oslobodila generale, nego su najviši pravni autoriteti u Hagu odlučili da naši generali nisu krivi – rekao je Josipović za Hrvatsku radio-televiziju.
On je dodao da je to „pitanje respekta međunarodne zajednice i međunarodnog prava”.
- Širenje ljutnje koja može da bude usmerena na tužilaštvo, a ne na sud, nije dobra politika – naveo je Josipović.
…a nekad je voleo Borisa ….. Josipović i Tadić
On je najavio, ako mu je verovati, da to ne znači da Hrvatska neće procesuirati zločine počinjene u „Oluji”. Josipović je po ko zna koji put ponovio da se u Hrvatskoj zna da je bilo zločina „s naše strane” i da se radi na tome da se ti zločini kazne
- Međutim, želja da se po svaku cenu osudi neko ko je nevin nije dobra. To je ritualno kažnjavanje – tek da bi se neko kaznio, a to ne bi bilo dobro ni za pomirenje, ni za međusobne odnose – ocenio je predsednik Hrvatske.
On je rekao da državno tužilaštvo već radi na određenim predmetima i da je Hrvatska osudila određen broj pripadnika vojske i policije koji su činili zločine, među kojima i one na visokim funkcijama i s generalskim činovima.
- Hrvatska nema otpora tome da se sudi, što bi se reklo, svojima. Zločini nakon „Oluje” nisu dovoljno istraženi i nisu rezultirali presudama, a siguran sam da će se to dogoditi – poručio je Josipović.
Nikolić: Ivo jedva čekao presudu
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručuje da traži način da sa Hrvatskom sarađuje u ekonomskim i drugim oblastima od zajedničkog interesa, ali „da je očigledno da sa državom koja slavi svoj zločin ne možete iskreno, otvoreno i srdačno da sarađujte”.
- Ovo s Hrvatskom ne ide na dobro. Predsednik Hrvatske (Ivo Josipović) je do ove presude tražio razloge zašto da se ne mirimo. Sve priče da je ljut zato što sam ja rekao nešto o Vukovaru su laž. On je čekao ovu presudu. On bi sada da razgovaramo – ja kao predsednik naroda koji je činio zločine i on kao predsednik naroda koji nije ni za šta osuđen – ističe Nikolić.
Koliko Srbi veruju ovoj njegovoj najavi potvrđuje i poruka predsednika Srpskog narodnog veća Milorada Pupovca da se oseća kao ratnih devedesetih, koja je, očigledno, prilično uvredila hrvatskog predsednika.
- Izjava Pupovca nije korektna, pogotovo kad se znaju okolnosti koje su vladale tada i danas. Ne mogu da se se porede devedesete i ovo vreme, a da se nemamo u vidu uzroke onih odnosa koji su vladali devedesetih – „objasnio” je Josipović.
Predsednik Hrvatske, međutim, skoro nikog u Srbiji, a posebno Srbe proterane iz Krajine i drugih krajeva zbrisanih u akcijama Hrvatske vojske, nije uverio da njegova država čini napore da osudi one koji su činili zločine, čime se svrstao u red svojih prethodnika, koji su farse od suđenja proglašavali za dokaz „dobrih namera” Zagreba da se suoči sa prošlošću i kazni sve koji su naređivali, organizovali i činili zlodela.
Krajiški Srbi i brojne nevladine organizacije, među kojima ima i hrvatskih, bezbroj puta su pokušali da skrenu pažnju na činjenicu da su suđenja za zastrašujuće zločine poput Medačkog džepa, Gospića, Pakračke poljane, koranskog mosta kod Karlovca i „Lore” bila režirane farse. Odgovorni za pokolje, ubistva i mučenja uglavnom su ostali nekažnjeni ili su dobili simbolične kazne u odnosu na počinjena nedela i kaznenu praksu koja se sprovodi u Srbiji i BiH, gde su mnogi optuženi Srbi „plakali za Hagom”.
Povezani tekstovi
