Rodbina i odbrana optuženog od početka tvrde da je po sredi zamena identiteta, da je Medić nevin, a sudu dostavljene hiljade stranica dokumenata kao dokaz da okrivljeni ima alibi
U Županijskom sudu u Osijeku nastavljeno je suđenje Vojislavu Mediću, bivšem istražnom sudiji Vojnog suda u Beogradu koga Hrvatska tereti da je tokom 1991. i 1992. godine učestvovao u zlostavljanju ratnih zarobljenika u navodnim logorima kod Sremske Mitrovice i u Nišu.
Penzionisani sudija Medić uhapšen je 6. juna 2022. godine na hrvatskoj granici, na prelazu Tovarnik, po povratku iz Hrvatske gde je, pošto ima i hrvatsko državljanstvo, putovao da podnese zahtev za izdavanje novog pasoša.
Tokom jučerašnjeg dana na ročištu su pročitani iskazi petoro svedoka odbrane koji su u međuvremenu saslušani u Beogradu. Tako je Lidija Maričić, zapisničarka Vojnog suda koja je godinama radila sa Medićem, na saslušanju izjavila da Medić tokom 1991. godine nije bio odsutan sa posla i da su imali veliki broj predmeta.
“Ispitivanja smo obavljali u Beogradu. U Mitrovicu sam otišla jednom, ne sa Medićem, nego sa sudijom Stošićem jer se njegov zapisničar razboleo”, izjavila je zapisničarka Lidije Maričić.
Sudija Branko Stošić potvrdio je da je tokom 1992. odlazio u Mitrovicu radi ispitivanja osumnjičenih.
“Tvrdim da Medić nije išao u Mitrovicu radi saslušanja lica. Jedino što znam je da je išao na uviđaj u Stajićevo gde je preminuo jedan zarobljenik iz Vukovara. Niko od zatočenih koje sam ja ispitao, nije se žalio da je mučen”, glasi iskaz sudije Branka Stošića.
Kako je preneo portal RTS, hrvatsko državno tužilaštvo ustvrdilo je da “ti navodi svedoka nisu verodostojni”, a kao dokaz priložili su dve ranije presude za mučenje zarobljenika u Mitrovici.
Sa druge strane, odbrana Medića odbacila je pomenute presude kao validne dokaze i zamerila “na načinu ispitivanja svedoka”. Advokat optuženog bivšeg sudije nije se složio ni sa načinom ispitivanja svedoka koji, koji kako je rekao, potvrđuje da je reč o zameni identiteta.
“Videli ste iz moje primedbe da je čitanje uvek dvojbeno. Ono što se unosi (u zapisnik) je drugačije od onog što se govori. Živa reč je živa reč, predsednik je samo deo onoga što je rečeno čitao. Svedoci nisu ni imali priliku da ih vidi javnost, suci, članovi veća, kao i da shvata koliko su oni verodostojni i uverljivi”, rekao advokat odbrane Tomislav Filaković.
Rodbina optuženog sudija kao i odbrana od početka insistira da je Medić nevin i da je posredi zamena identiteta, kao i da okrivljeni ima alibi za period od novembra 1991. do avgusta 1992. godine kada je navodno, počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Na ročištima krajem prošle godine, odbrana je sudu, kao dokaze priložila više od 600 dokumenata na nekoliko hiljada strana koji to i potvrđuju.
“Zaista smatramo da optužnica nije smela ni da bude podignuta, da se ovo napravilo u fazi istrage optužnica ne bi ni bila podignuta jer ovo su verodostojni dokumenti u koje niko nije postavio sumnju. Ako je tako, Vojislav Medić nije mogao biti ni u Vukovaru, ni u Mitrovici”, reči su advokata Filakovića.
I ćerka sudije, Tamara Medić, smatra da je njen otac nevin u zatvoru i da je došlo do zamene identiteta. Ona od hapšenja oca ponavlja da “u Hrvatskoj imaju pogrešnog čoveka”, kao i da sud ne uzima u obzir dostavljena dokumenta.
Ćerka osumnjičenog ranije je ispričala i da je njen otac rodom iz Like, da su njeni baba i deda izbegli iz Hrvatske tokom Oluje, 1995. godine, da je otac sa braćom 2006. godine obnovio kuću u Hrvatskoj i da je od tada, do hapšenja, svake godine redovno putovao u Hrvatsku i to bez ikakvih problema.
“Oni imaju 30 svedoka koji svedoče u svim predmetima koji imaju veze sa ratom. To su bivši logoraši i ‘branitelji Vukovara', ljudi koji zaista jesu u ratu bili zarobljeni i prevedeni na teritoriju Srbije. Ti sabirni centri su postojali, oni su tu boravili, a tata ne može da tvrdi šta se tamo dešavalo jer tamo nije ni bio”, ispričala je prošle godine Tamara Medić novinarima “Blica”.
Svedoci, prema njenim rečima, tvrde da je sudija Medić radio u MUP-u u Zagrebu, što je sasvim netačno, a da je kasnije, tokom 1991. stigao u Vukovar, gde je bio deo štaba odbrane Vukovara i boravio do polovine septembra 1991.
“Odatle ga prepoznaju svedoci koji su navodno sa njim provodili vreme, vozili ga, kuvali mu kafu i slična navođenja, a mi smo sudu u Osijeku dostavili materijalne dokaze o tome gde je on zapravo bio u to vreme”, ispričala je ona.
Tužioci tvrde da je Medić, navodno, kao član kontraobaveštajne službe na iznenađenje svih “branitelja Vukovara”, prešao na stranu Srbije kada ih je, kako navode, zlostavljao u centrima Sremska Mitrovica, Stajićevo i Niš.
“I za to su sudu dostavljeni materijalni dokazi iz državnih institucija o tome da tata nikada nije bio član niti jednog operativnog tima KOS-a. Isto tako, on ni teoretski nije imao šansu da u to vreme prelazi liniju borbe i da iz Beograda dolazi u Zagreb/Vukovar. To nije bio moj otac”, reči su Tamare Medić.
Prema njenim rečima, Tužilaštvo Republike Hrvatske pribavilo je dokument o tome da njen otac nikad nije radio u MUP-u Hrvatske, da nema status “branitelja”, niti da je hrvatski penzioner, ali da taj dokaz Tužilaštvo nije dostavilo sudu.
Ostao je zabeležen i detalj sa ročišta kada je jedan od svedoka u iskazu stalno govorio “Vojislav Medić” iako se u optužnici navodi samo “major Medić”. Na pitanje advokata kako je u iskazu od ranije, u drugom predmetu, pominjao izvesnog majora Milana Medića, a sada Milan odjednom postaje Vojislav, svedok je odgovorio – “Svejedno ko je, bio neki major Medić”.
Osim ovog, jedan od svedoka ispričao je da je pred hrvatskim Saborom pokrenuo postupak da se Mediću oduzme status “branitelja”, hrvatsko državljanstvo i penzija, a Medić, kako je dokazano na sudu, niti ima status “branitelja”, niti ima hrvatsku penziju.
Zoran Šaponjić
Povezani tekstovi
