Парох петрињски протојереј Саша Умићевић рекао је Срни да је православног живља на Банији све мање и да је у посљедњих 10 година број домаћинстава смањен са 900 на 600, али да, упркос томе, има младих нараштаја који гарантују опстанак српског народа на овом подручју.
Умићевић истиче да Срби на Банији рачунају вријеме прије и послије снажног земљотреса 2020. године који је отежао свакодневни живот свима, али и нанио велику шетету православним храмовима од којих је само један остао функционалан.
- Живот на Банији тече као и свуда гдје су се вратили најхрабрији. Живот је тежак, али смо своји на своме. Рачунамо вријеме од потреса који нас је много уназадио и осиромашио – рекао је Умићевић.
Он каже да се његови парохијани баве земљорадњом, шумарством и сточарством и живе баш онако како су живјели њихови преци који су донијели чврсту одлуку да остану и да се боре.
Умићевић указује да је суживот на Банији могућ и да се Срби труде да живе јеванђелски без обзира на разлике и чињеницу да је рат оставио многобројне ране, порушене цркве, манастире и домове.
- Земљотрес 2020. године је учинио да се православци и католици приближе једни другима. То је велики испит и искушење на које нас је Бог ставио гдје смо требали да положимо тест људскости и покажемо колико смо заправо људи – каже прота Умићевић.
Он је поручио свима који размишљају о повратку на Банију да треба да носе родни крај у срцу.
- Свако ко размишља о повратку треба да се врати и обнови свој дом баш тамо гдје му је живот 1995. године заустављен. Живот је могућ јер управо то потврђује и свештенство и народ који се вратио на своја вјековна огњишта – поручио је парох петрињски.
Он је рекао да је у Петрињи углавном старије повратничко становништво, али има и дјеце.
- Док год имамо младих нараштаја, ми смо сигурни да ће Срба овдје бити – нагласио је Умићевић.
Он је навео да је на подручју Петрињске парохије, у Епархији горњокарловачкој, прије Другог свјетског рата био 21 православни храм, док их је данас свега пет.
- Током Другог свјетског рата и ратних дешавања деведесетих година прошлог вијека уништено је 16 храмова тако да се у њима не могу служити литургије – рекао је Умићевић.
Према његовим ријечима, земљотрес који је крајем 2020. године погодио подручје Баније нанио је велику штету и храмовима.
- Нажалост, остао је само један храм који је функционалан. То је била мала дрвена капела Светог Георгија у селу Брђанима у општини Суња – каже парох петрињски.
Свештеник Умићевић прича да постојање православних храмова у Петрињској парохији сеже далеко у прошлост.
- Храм Светог Георгија у селу Јошавица надомак Петриње саграђен је 1600. године. Ова светиња је претрпјела велико страдање у посљедњем рату, када је гранатиран олтар – рекао је Умићевић.
Он подсјећа да је на подручју Петрињске парохије проглашено пет свештенимученика који су пострадали на најсвирепији начин током Другог свјетског рата.
Умићевић је нагласио да Банијци, стамени и јаки духом и вјером, никада не заборављају свој завичај о чему и свједочи обнова храма Светог Спиридона.
- Прва црква Светог Споридона је изграђена 1785. године и постојала је све то 1941. када је уништена. Други пут грађена је 1976. и постојала све до 1991. године, а онда је минирана и уништена”, подсјетио је парох петрињски.
Он је додао да је 1994. године обнова започета трећи пут, а да је 1995. заустављена.
- Четврти пут почели смо обнову 2019. године. Сада смо у фази завршних радова, на радост свих нас. Храм Светог Спиридона је подијелио судбину свог народа – каже прота Умићевић.
Банијци са чврстом одлуком о останку и опстанку на њиховој дједовини поручују да је живот на Банији лијеп и да нема ништа важније од родне груде.
Управо о нади за боље сутра и вјери у људе свједочи и протојереј Саша Умићевић којем је град Петриња додијелио признање због личног ангажмана у помагању грађанима Петриње након разорног потреса, те доприноса у његовању међурелигијске толеранције.