Захтјев за ревизију одлуке Међународног суда правде по тужби против Србије не може да поднесе ни Бакир Изетбеговић ни Сакиб Софтић, јер немају правни легитимитет да потпишу такав захтјев, изјавио је дугогодишњи судија Међународног суда правде Миленко Крећа за београдску Политику.
Он је истакао да Софтић у овом случају није правни заступник БиХ, јер су се његова овлашћења као агента Сарајева угасила 2007. године, када је суд у Хагу донио пресуду у овом спору.
Крећа је објаснио да “они у старту праве једну правну омашку”, јер се према правилима суда поступак ревизије сматра новим поступком у коме би БиХ требало да у захтјеву суду за ревизију именује свог агента и евентуално ад хок судију као представника БиХ у судском вијећу.
Он је напоменуо да би, према правилима суда, захтјев који би потписао Сакиб Софтић био сматран поднеском приватног лица и у том случају суд неће ни бити сазван.
“Готово извесно, у овом случају ће секретар Међународног суда правде административним актом констатовати да се нису стекли услови предвиђени статутом суда неопходни за подношење захтева за ревизију”, рекао је Крећа.
Он објашњава да, према правилима суда, захтјев за ревизију може да поднесе било који орган који је по општем међународном праву овлашћен да представља државу у међународним односима, а то значи шеф државе, шеф владе и министар спољних послова.
“У случају БиХ, влада има мање овлашћења од оних које међународно право по дефиницији даје влади. Председништво је тамо прави државни орган и оно би, према правилима суда, могло да поднесе захтев за ревизију, али Председништво је колективни орган, одлуке доноси као целина, довољан је један негативан глас, па да одлуке нема”, каже Крећа.
Он је подсјетио да је у спору између БиХ и СР Југославије 1993. године Алија Изетбеговић сам, као предсједник Предсједништва, поднио тужбу.
“То је било друго време, Југославија није баш уживала симпатије међународне заједнице, тако да је суд, иако је било очигледно да Изетбеговић нема легитимитет, нашао решење у томе што је упутио писмо УН са питањем како УН третирају Алију Изетбеговића”, рекао је Крећа.
Он је навео да је помоћник генералног секретара УН за правна питања одговорио да УН третирају Алију Изетбеговића као “шефа државе”.
Крећа је указао да, “уколико би се евентуално позивали на преседан из 1993. године, то би могао да уради само председавајући Председништва, а тренутно је то Младен Иванић”.
“Председништво, изузев ако оно не донесе другачију одлуку, према иностранству заступа председавајући Председништва, што значи да Изетбеговић, будући да је само члан Председништва, не може чак ни позивајући се на тај преседан да покрене поступак”, категоричан је Крећа.
Povezani tekstovi
