NOVI SAD – Usvojena je Rezolucija o genocidu u Srebrenici. Da li taj dokument ima legalitet i legitimitet, i na šta obavezuje članice Ujedinjenih nacija? Kakve će imati političke, a kakve pravne posledice? Da li će odrediti dalju budućnost Srbije i uticati na dešavanja u regionu? O tome kako je izgledala borba delegacije Srbije na Ist Riveru, kao i posledicama i odjecima Rezolucije o Srebrenici, govore gosti emisije “Signali” na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine.
Na pitanje sa kakvom emocijom su gledali sve što se juče dešavalo na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Savo Štrbac, predsednik “Veritasa”, napominje da je imao prilike proći nešto slično u istoj toj zgradi u aprilu 2013. godine.
“Tada je Jeremić bio predsednik Generalne skupštine i posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima za zločine naši su predstavnici zakazali tematsku sednicu Generalne skupštine, pa je bio panel „Pravda za žrtve“ i tu sam ja imao svoj referat koji se zvao „Selektivna pravda“. Sve posledice, uključujući i donošenje ove Rezolucije, su posledica ovih Međunarodnih sudova, a to je i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde, što su imali taj selektivni pristup. Selektivna pravda je isto što i nepravda. I sad se to pokazuje. Problem je što je bio selektivni pristup”, izjavio je on.
Štrbac ističe da je Savet bezbednosti kada je 1993. godine osnovao Haški tribunal on imao tri zadatka: da donese pravdu za žrtve; da doprinese pomirenju i da prevenira slične događaje i ratove u svetu.
“Ni jedan od tih ciljeva nije ostvaren, a to isto piše sve i u ovoj Rezoluciji, pa se bojim da će isto tako biti problema, ovo nije završetak, ovo je novi početak nevolja”, dodao je on.
Savo Štrbac, predsednik „Veritasa”
prof. dr Boris Stojkovski, istoričar
Darko Zlojutro, novinar i publicista
Autorka emisije: Aleksandra Popović
Darko Zlojutro, novinar i publicista napominje da je dugo razmišljao kako da komentariše ovu temu zbog koje je pozvan u emisiju, kao i da je želeo da se obrati vrlo lično povodom iste.
“Ja sam potomak deteta koji je pukom srećom preživeo sve one genocide i zločine u Jasenovcu. I sada mene neki tamo ljudi koji su bili uz Hitlera, dr Mengelea i Gebelsa nazivaju genocidnim. Isti ti potomci koji su sa podignutom rukom dočekivali Hitlera u Zagrebu sada su sa istom tom podignutom rukom glasali da su moja Srbija i Republika Srpska genocidne. I kada vidim sve to, a okrenem se i pogledam da „iza mene“ i mog naroda stoje takva imena kao što su Juda Bauer, Gideon Grajf i Zurof koji kažu da mi nismo genocidan narod i da nije bilo genocida u Srebrenici, ja onda mogu da kažem da sam danas ponosan što sam Srbin i da je lepo biti Srbin danas”, rekao je on.
On takođe smatra da se država Srbija tada kada se formirao Haški tribunal borila barem tri odsto kao što se borila juče do ove Rezolucije ne bi danas došlo.
“Mislim da je ovo posledica nerada, propuštene šanse da se srpski narod odbrani i kao posledica svega toga će moji potomci učiti istoriju iz presuda Haškog tribunala, iz Rezolucije Ujedinjenih nacija u kojoj piše da je srpski narod genocidan i to je zastrašujuće”, saopštio je Zlojutro.
Prof. dr Boris Stojkovski, istoričar, je kazao da ovo nije ništa novo ni neočekivano.
“To je narativ koji slušamo 30 godina i iza kog je anglosaksonska nauka stala iza toga. Kada vidite ljude koji se potpisuju ustanovama kao što su Oksford i Kembridž, a nikada nisu zavirili u arhive onoga što se događalo devedesetih, verovatno ne umeju ni da pročitaju ni jedan arhivski dokument iz Zagreba, Sarajeva i Beograda jer ga ne razumeju onda dolazimo do svega ovoga. I kako čovek može da se oseća? Ovo je nastavak nečega što gledamo i slušamo punih 30 godina. Mržnja je posejana i to je ono što je najgore”, dodao je on.
Kada je reč o pravnim posledicama Štrbac dodaje da sa pravnog stanovništa gledano nema više mogućnosti za reviziju.
“Revizija je mogla da se izjavi ili uloži u roku od 10 godina od donošenja presude, tj. od pravosnažnosti presude. Ona je postala pravosnažna 2007. godine, znači rok je istekao 2017. godine. Bošnjaci su zatražili reviziju, ali je odbačena zbog formalnih propusta jer taj Zahtev za reviziju nisu potpisali svi predstavnici, već samo oni. Da bi se revizija prihvatila, sve da još taj rok traje, podnosilac iste mora istaći ili priložiti nove činjenice i dokaze koji sudu nisu bili poznati u vreme donošenja tih presuda, i to ne bilo kakvi, već takvi dokazi koji imaju takvu dokaznu snagu, da bi, da su bili poznati u to vreme kada se donosila presuda doveli do drugačije presude. Sa pravog stanovništa ova Rezolucija je politički akt, ona ne ulazi u krug novih činjenica”, saopštio je on.
Štrbac napominje da je Međunarodni sud pravde osnovan Konvencijom Ujedinjenih nacija iz 1948. godine i taj sud radi samo po tužbama za genocid.
“Vi ne možete staviti u tužbi da je osnov neki drugi ratni zločin, mora biti genocid. Ako sud utvrdi da je počinjen genocid onda se ide u drugu fazu, tj. u naknadu štete. Znači sa pravog aspekta to su promašene teme i ne treba da nasedamo na namerne provokacije sa druge strane”, dodao je on.
Kada je reč o diplomatskim igrama Zlojutro je izjavio da iza kulisa svega treba uzeti u obzir da se odvija rat na prostoru Ukrajine i da Rusija kao jedan od argumenata za svoju invaziju na Ukrajinu često poteže agresiju NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.
“Tu dolazimo do ključne stavke. U jednom od svojih obrazloženja NATO-a zvanično stoji jedna rečenica: Intervenišemo da bi sprečili novi genocid u Srebrenici. Upravo ta rečenica je sada ovom Rezolucijom trebala da bude potkrepljena i da se nađe opravdanje za bombardovanje NATO-a. Ova Rezolucija je apsolutno politička. Nije važno šta ti kaže već ko ti kaže”, dodao je on.
Zlojutro podvlači da ga je u ovom glasanju pozitivno iznenadila uzdržanost UAE koja je pokazala da su nam stvarno prijatelji, kao i Grčka koja je uspela da se odupre svim pretnjama od strane Nemačke.
“Kada je reč o Crnoj Gori postavio bih pitanje: Šta se čeka sa obaranjem Vlade u Podgorici? Mislim da Crna Gora ovo nije smela sebi da dozvoli, i da je glas za usvajanje potpuni poraz čojstva, a kada je u pitanju Srebrenica ima tu i malo prstiju Mila Đukanovića. Ko je slao gorivo za kamione, odakle se išlo i sve ostalo?”, upitao je on.
Na pitanje menja li ova Rezolucija narativ o genocidu Stojkovski kaže da kada sve to sravni vidi da one zemlje koje se drže tog narativa držale su ga se i juče, tu nema dileme.
“Od 1999. godine narativi se grade postepeno. To je nešto što traje decenijama i nagrađivaće se. Mali je npr. glasao protiv, izrazito muslimanska zemlja. Neke muslimanske zemlje su izrazile ovim muslimansku solidarnost i to je nešto što moramo razumeti. To je jak faktor i moramo ga posmatrati hladne glave. Ovde se glasalo iz različitih aspekata. Mnogi su bili izloženi i pritiscima, to je jasno. Postoje zemlje od kojih smo očekivali tako nešto, npr. Hrvatska, Crna Gora, Bugarska, kao što je sa druge strane Mađarska pokazala svoje prijateljstvo. Tu imamo i zemlje koje gledaju svoje geopolitičke interese, pogotovo udaljene zemlje”, dodao je on.
Povezani tekstovi
