D.I.C. Veritas

ДИЦ Веритас, РТРС, Срна, 27.05.2023, Одржан свесрпски сабор “Крушедолска звона 2023” [Фото]

У манастиру Крушедол на Фрушкој Гори данас је одржана манифестација 17. Крајишки црквено-народни свесрпски сабор “Крушедолска звона 2023”, који је финансијски, технички и организационо подржало Представништво Републике Српске у Србији.

Сабор је почео литургијом и парастосом за све страдале Србе у 20. вијеку, које је у цркви Благовештења Пресвете Богородице служио Његово преосвештенство епископ сремски Василије, а затим је организован културно-умјетнички програм.

Традиционалну Крушедолску бесједу одржао је професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду Милош Ковић, који је, између осталог, истакао да је Крајина парадигма, симбол и суштина историјске судбине цијелог српског народа.

Фотографије: ДИЦ Веритас

Ковић је указао да су Крајишници, православни Срби, били народ другог реда, који су у феудалној Европи своју слободу дословно плаћали сопственом крвљу.

- Таква је судбина Срба до данашњег дана. И сада, када имамо своје државе, остајемо најзападнији православни народ. Зато је прва на удару била Република Српска Крајина. Сљедећа је Република Српска. Другим правцем, са Јадрана, непријатељ је ушао у Црну Гору, преко Албаније стигао је у Метохију, на Косово и у Македонију. Иза нас су, међутим, огромна евроазијска пространства. Ми смо “Крајина Евроазије” – рекао је Ковић.

Он је истакао да Срби и данас живе у “крвавој крајини”, на граници евроазијског и евроатлантског свијета.

Наводећи да браћа из Црне Горе чувају “евроатлантску Крајину”, Ковић је указао да они сада, по Косову и Метохији, заједно са Хрватима и Американцима, марширају под НАТО заставама.

Секретар Удружења Срба избеглих из Хрватске Милојко Будимир рекао је Срни да је значај “Крушедолских звона” велики, јер се на овој манифестацији људи који избјегли из свог завичаја бар једном годишње нађу заједно на једном мјесту и подсјете се свога завичаја, како га не би заборавили, а посебно да сачувају своје обичаје, културу и традицију.

Манифестација је почела да се организује 2000. године у мјесту Чортановци код Инђије, које је било побратим са мјестом Ћералије у Западној Славонији.

- Када се десио прогон Срба из Западне Славоније 1. маја 1995. године, у Чортановцима су жељели да на неки начин дочекају своје пријатеље. Тада је почело то дружење и трајало у Чортановцима до 2007. године. Будући да је долазило све више народа, владика сремски Василије је предложио да се то саборовање пренесе код манастира Крушедол – рекао је Будимир.

На позорници испред манастира наступиле су изворне женске и мушке пјевачке групе и културно-умјетничка друштва избјеглих и прогнаних Срба који живе у Србији, из Републике Српске и из Звечана на Косову и Метохији.

Свесрпски сабор организује Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, заједно са Завичајним клубом “Славонија” из Инђије и Епархијом сремском.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.