Од 1995. године у Хрватској је решен мали број захтева за повраћај имовине и остваривање станарских и права на пензију и девизну штедњу. У Агенцији за реституцију упозоравају да се Хрватска 2001. године потписивањем Споразума о сукцесији обавезала на поштовање имовинских права прогнаних и избеглих.
За протеклих 17 година, у Хрватској је решено мало захтева за враћање имовине, односно обнову кућа, враћање станарских права, и права на пензију и девизну штедњу. Борба пред тамошњим судовима је дуга, скупа и мукотпрна, а најчешће се завршава у корист хрватске државе, па су протерани присиљени да одустају од имовине.
Изјава Радмиле Никшић
Надлежни у Београду упозоравају да се крши Споразум о сукцесији из 2001. године, којим се Хрватска обавезала да ће Србима вратити имовину која, према грубим проценама, вреди више од три милијарде долара.
Помоћник директора Агенције за реституцију Радмила Никшић истиче да јавност мало да у Споразуму о сукцесији имовине бивше СФРЈ постоји Анекс Г, који обухвата и остваривање имовинских права правних и физичких лица стечених до 31. децембра 1990. године.
“Не могу да верујем да нисмо бар поставили питање реципроцитета једне и друге државе и имам утисак да би се данас другачије говорило о приступању Хрватске Европској унији да су та питања на време постављена”, истиче Радмила Никшић.
Она подсећа и да сукцесија није само подела амбасада, дипломатско-конзуларних представништава или златних полуга, већ Анекс Г који се односи на судбина људи који потражују имовину и бившим републикама.
Хрватска се споразумом о сукцесији обавезала на повраћај имовине избеглим и прогнаним лицима, признавање њихових станарских права, као и да војна лица имају право на пензију за време које су провели у Хрватској, али многе од тих обавеза није испоштовала, истичу у Агенцији за реституцију.
“Основни проблем је што је Хрватска подржавила сву ту имовину. Прво уредбама, затим законима, па је омугућила да се то даље прода. Имаоци права на ту имовину имају мукотрпну борбу до доласка до Суда у Стразбуру, до остваривања људских права што представља и имовина”, објашњава Радмила Никшић.
До Суда у Стразбуру долази се тек пошто се прођу све судске инстанце у Хрватској, а у Агенцији за реституцију поручују протераним Србима да треба да се боре за своју имовину повлачећи паралелу са ситуацијом у Србији.
“Република Србија је у октобру прошле године донела Закон о реституцији. Дакле, 50 година после национализације. Ми враћамо сопственицима, односно њиховим законским наследницима имовине. Ако је могуће то после 50 година решавати, надам се да ће и ово питање имати могућност другачијег разрешења”, закључује Радмила Никшић.
Povezani tekstovi
