U Hrvatskoj je u toku više od 1.500 procesa protiv srpskih državljana zbog ratnih zločina. Jedan od njih je Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, kojem je pre dva dana počelo suđenje u Splitu za zločine nad hrvatskim vojnicima i civilima početkom 90-ih. Kako država pomaže svojim državljanima, kako ta pomoć može da se podigne na viši nivo i da li je ponekad politika jača od prava?
Deset godina zatvoren, čoveku sa državljanstvima Srbije i Australije sada se sudi u Hrvatskoj. Bez obzira na želju klijenta i advokata, zakon ne dozvoljava da ga zastupa državljanin druge zemlje. Takav zakon važi i u Srbiji i drugim zemljama, međutim, ima presedana.
Pripremila Sanja Ljubisavljević
“Da je bilo dobre volje, meni bi se omogućilo da ja budem njegov branilac i vi ste rekli da sam ja branio i odbranio svog klijenta pred sudom u Klevenu, u Nemačkoj, jer mi je sudsko veće omogućilo da ga ja branim”, navodi advokat Dragan Palibrk.
Čak 1.200 srpskih državljana je na poternicama koje je raspisao biro Interpola u Zagrebu. U toj zemlji je u toku 1.577 procesa protiv Srba, bez obzira na to da li je reč o istragama, optužnicama ili presuđenim slučajevima.
“Prema pravilima Interpola, kad Interpolu dođe poternica protiv bilo koga, oni poternicu dostavljaju njegovoj državi čoveka sa poternice, ta država može da se usprotivi stavljanju tog čoveka na Interpolovu poternicu i Interpol ih neće staviti, to redovno rade u Sarajevu”, objašnjava Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”.
Ministarstvo pravde navodi da država Srbija svoj pravni sistem usaglašava sa multilateralnim konvencijama sa svim međunarodnim organizacijama čiji je član, dok sa više od 30 zemalja ima bilateralne sporazume o međunarodnoj pravnoj saradnji. Na ta dva načina se reguliše stepen zaštite naših državljana. To je slučaj i sa zemljama bivše SFRJ. Bečka konvencija predviđa način diplomatske i konzularne zaštite naših državljana u inostranstvu.
Čije su poternice uslovno jače, odgovor daje niz slučajeva. London je svojevremeno Ejupa Ganića odbio da izruči Beogradu, koga je Srbija teretila za komandnu odgovornost u slučaju Dobrovoljačke ulice, Švajcarska Nasera Orića izručuje BiH, Slovenija Ramuša Haradinaja umesto u Beograd šalje u Prištinu. Na drugom tasu imamo Veljka Marića, hrvatskog državljanina, uhapšenog i osuđenog u Srbiji, koji je, uprkos drugim otvorenim istragama protiv njega u Srbiji, bio poslat u Hrvatsku da služi kaznu. Potom je pušten iz zatvora zbog lečenja. Juče je priveden zbog nasilja u porodici.
Štrbac ističe da, čim smo u zoni ratnih zločina, tu je više politike nego prava.
Da li je neko na spisku procesuiranih može da se proveri ako se pošalje zahtev Ministarstvu pravde. Međutim, poslednji spisak je predat 2013, a svake godine se u Hrvatskoj otvori nekoliko desetina novih istraga protiv državljana Srbije.
“Ja se borim i zalažem i imao sam sa prošlim ministrom pravde dogovor i bili smo blizu realizacije da država otvori kancelariju koja će biti zadužena da daje informacije ovim ljudima. Tu bi trebalo par iskusnih advokata, sudija koji se razumeju u ratne zločine”, objašnjava Štrbac.
Advokat Palibrk ističe da postoji lobi, i država, ako želi da štiti svoje građane na pravi način, mora da se potrudi, ne samo kad je u pitanju lobi nego i resursi.
Kolika je moć lobija jedne države, doduše mnogo jače od Srbije, pokazuje slučaj braće Bitići, američkih državljana koji su bili pripadnici tzv. OVK. To je jedno od pitanja koje gotovo svaki američki zvaničnik pominje u razgovorima sa srpskim predstavnicima.
Povezani tekstovi
