Пресуде Хашког трибунала Јадранку Прлићу и петорици саоптужених за злочине у БиХ изазвале различите реакције у Хрватској. За неке пресуде су очекиване, други се уздају у жалбени поступак. Малобројне и суздржане реакције функционера БиХ.
Прва реаговања у Хрватској на пресуду хашког Суда челницима Херцег-Босне, али и на улогу тадашњег врха Хрватске на челу са председником Фрањом Туђманом у сукобима у БиХ, различита су – од очекивања таквог судског исхода до полагања наде у другостепени поступак.
Председник Хрватске Иво Јосиповић и председник Сабора Јосип Леко нису коментарисали првостепену пресуду, али су поручили су да Хрватска и БиХ треба да се окрену будућности и наставку добросуседске сарадње.
“Као прво, кад слушам такву пресуду, прво чега се сетим су жртве. Моја сећања, моје саучешће је усмерено према жртвама и њиховим породицама, као и у другим случајевима страшних злочина који су се догађали на подручју бивше Југославије”, рекао је Јосиповић.
Ја сам о, по мом суду, неким погрешкама хрватске политике говорио на парламентарној скупштини БиХ, али данас је време када се окрећемо будућности. Хрватска и БиХ врло добро сарађују, имамо заједничку европску будућност и оно што је било у прошлости нас не сме оптерећивати”, поручио је Јосиповић.
Леко је нагласио да Хашки суд треба поштовати, “свиђале нам се његове одлуке или не”, али и подсетио да досадашња хашка искуства упућују да пресуда у другом степену може бити битно другачија”, преноси агенција Хина.
Премијер Хрватске Зоран Милановић оценио је да квалификација Хашког суда о удруженом злочиначком подухвату шесторице бивших политичких и војних челника Хрвата у БиХ, заједно с политичким и војним вођством Хрватске, “не одговара стварности” и изразио уверење да ће другостепено веће узети у обзир да је Хрватска према БиХ, иако је имала погрешака, била партнер, савезник и јако пуно помагала.
У другостепеном поступку промене су могуће, каткад и неочекиване, нагласио је Милановић и додао да о индивидуалној одговорности оптужених не може да говори, подсетивши да је и сама одбрана рекла да је било злочина.
“Ако можемо делити БиХ на државу три народа, како пише у Уставу те државе, онда без гласова хрватског народа у БиХ на референдуму у пролеће 1992. године, ње као самосталне државе не би ни било”, истакао је хрватски премијер.
Председник ХДЗ-а Томислав Карамарко је “неугодно изненађен и квалификацијом о удруженом злочиначком подухвату и висином казне шесторици Хрвата из БиХ” и тврди да је “БиХ, као и Хрватска, била изложена српској агресији”.
Нагласио је да је “апсурдно оптуживати и првог хрватског председника Фрању Туђмана, који се одупро агресији, и дао подршку БиХ”, изразивши очекивање да ће у жалбеном поступку квалификација бити промењена, а правомоћне пресуде бити друкчије.
Правоснажне пресуде – основ за тужбу БиХ против Хрватске
Потпредседник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац рекао је да је данашња пресуда хрватској шесторци била очекивана.
“Јасно је да је за такву пресуду крива политика из 1990-их година. Хрватска политика од 2000. чинила је све да то наслеђе уклони из односа РХ и БиХ”, рекао је Пуповац за Вечерњи лист.
Како је подсетио, то је чинио бивши председник Месић, бивши премијери Рачан и Санадер, а настављају данашњи председник Хрватске Иво Јосиповић и актуелна Влада.
“Пресуда ће имати свој пут, жалбени поступак, али нема сумње да ће помоћи у освешћавању кад су у питању односи РХ и БиХ”, закључио је Пуповац.
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оценио је би оваква пресуда бившим лидерима Хрвата у БиХ, ако постане правоснажна, била добар основ за тужбу Босне и Херцеговине против Хрватске за геноцид.
“Ова пресуда у оном основном, ако не у висини казне, онда барем у чињеничном делу, треба да буде потврђена као удружени злочиначки подухват и етничко чишћење”, рекао је Штрбац.
За аналитичара Жарка Пуховског значај пресуде је да хрватска јавност постане свесна страхота које су се догађале и да је Херцег-Босна настала на злочину.
Иницијатива младих за људска права у Хрватској истакла је да је пресуда показала међународни карактер тадашњих сукоба и да је, иако неправоснажна, још један у низу недвосмислених показатеља одговорности Хрватске за бројне злочине почињене над нехрватским становништвом у Босни и Херцеговини између 1992. и 1994. године.
Власти у Хрватској имају политичку и моралну обавезу да преузму одговорност за злочине које је изазвала политика бившег председника Фрање Туђмана и Хрватске у БиХ од 1992. до 1994. године, наглашавају у Иницијативи.
Загребачки градоначелник Милан Бандић пресуду сматра “драстичном и срамотном”. Он подсећа да су “Блашкић, Готовина и Маркач били драстично осуђени у првостепеним пресудама, које су у другом степену биле смањене или укинуте”.
Додик: Хашки трибунал није суд правде
Малобројни функционери у БиХ који су коментарисали пресуду бившим политичким и војним функционерима Херцег Босне, углавном су били суздржани и подсећали да тек треба причекати правоснажну пресуду.
Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић поздравио је пресуду и назвао је “победом правде и истине на коју су жртве предуго чекале”.
“Данашња пресуда дефинитивно је потврдила белодану истину: Пројекат стварања хрватског ентитета на територији БиХ био је злочиначки подухват”, саопштио је Изетбеговић.
Председавајући Већа министара БиХ Вјекослав Беванда није желео да коментарише пресуду, али је зато реакција уследила из његове странке, ХДЗ БиХ, која сматра да ће другостепеном пресудом бити одбачена теза о ‘удруженом злочиначком подухвату’ и да ће пресуде бити одбачене или значајно умањене.
Председник Федерације БиХ Живко Будимир, који је данас саслушаван пред парламентарном комисијом поводом сумње да је умешан у корупцију, казао је да за коначну оцену треба причекати коначну одлуку суда.
Председник Владе Федерације Босне и Херцеговине Нермин Никшић поздравио је осуђујућу пресуду.
“Био сам учесник ратних збивања и врло добро знам шта се догађало у рату. Неки покушавају данас да промене историју и доказују да су били на правој страни. Хашки трибунал је пресудио и томе се нема шта додати”, изјавио је Никшић.
Председник Републике Српске Милорад Додик није желео да коментарише данашњу пресуду у случају “Прлић и остали”, наводећи само да Хашки трибунал “није суд правде, без обзира на ову пресуду”.
“Они нису успели да постигну основни циљ, а о појединачним пресудама не бих говорио”, казао је Додик новинарима.
Председник Народне скупштине РС Игор Радојичић казао је да је пресуда Прлићу и осталима озбиљна, јер говори о удруженом злочиначком подухвату, а истовремено је истакао да треба бити суздржан, с обзиром на праксу по којој се у другостепеном поступку такве пресуде могу и преиначити.
За разлику од политичара, представници удружења су оштрији у коментарима, а посебно су огорчени у удружењима која окупљају бивше припаднике Хрватског већа обране.
Председник Удружења добровољаца Домовинског рата Херцег-Босне Петар Зеленика казао је да осуђује све злочине, али и да ову пресуду сматра политичком. По његовом суду, овим се уједно кажњава хрватски народ. “Нас као да желе да казне јер смо 1992. године изашли на референдум и гласали за независност БиХ”, казао је Зеленика.
Босанскохерцеговачки правник и аналитичар Вехид Ђехић, уједно председник невладине организације Форум грађана Тузле, новинарима је казао да је важно избећи додатне поделе у босанскохерцеговачком друштву.
Povezani tekstovi
