Према подацима Хрватског хелсиншког одбора, убијено је између 83 и 100 српских цивила, а обе невладине организације истичу да нико од Хрвата није процесуиран за ратне злочине у “Бљеску”.
Поводом годишњице “Бљеска” данас је у 11 часова служен помен у цркви светог Марка у Београду. На Спомен плочу српским жртвама протеклих ратова, у непосредној близини тог храма, Удружење породица несталих “Суза” положило је венце и цвеће.
Служењу парастоса присуствовали су и чланови Коалиције удружења избеглица, који истичу да операција “Бљесак” није била легитимна јер њен циљ “није било само успостављање суверенитета Хрватске на том подручју, већ присилно протеривање српског становништва”.
Неприхватљиво да Хрватска постане члан ЕУ, а да нема пресуда за ‘Бљесак’ и ‘Олују’
После служења парастоса, председник “Веритаса” Саво Штрбац и председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта истакли су да одговорни за те злочини још нису процесуирани.
Штрбац је рекао новинарима да је прошле године МУП Републике Српске подне пријаву тужилаштву БиХ за ратне злочине против, како је рекао, “целог војног политичког и полицијског врха Хрватске из тог периода”.
“С њима сам прекјуче разменио информације – прошле године је то још било у фази анализе, а сада је у фази истраге”, рекао је Штрбац, додавши да се “ни ту није баш одмакло” у процесуирању одговорних.
Према његовим речима, претпрошле године и српско Тужилаштво за ратне злочине је покренуло преткривични поступак за злочине над Србима у акцији “Бљесак” у селу Медари, “где су масакариране 23 особе, међу којима 12 жена и троје деце до 11 година”.
Линта је рекао да породице убијених и протераних очекују правду, а “ми сматрамо да је коначно дошло време да Влада Србије стане иза протераних Срба и да се отвори суштински дијалог са званичним Загребом и да се процесуирају сви одговорни за ратне злочине”.
“Мислим да ту важну улогу треба да има наше Министарство правде и Тужилаштво за ратне злочине”, рекао је Линта додавши да је “неприхватљиво да Хрватска 1. јула постане пуноправни члан ЕУ, а да немамо правоснажне пресуде за операције ‘Бљесак’ и ‘Олују'”.
У западној Славонији живи 74 одсто мање Срба него 1991. године
У Градишки, у Републици Српској, у којој живи највећи број избеглих из западне Славоније, данас су са Моста спаса бачени венци и цвеће у реку Саву, а у цркви Покрова пресвете Богородице у том граду служен је помен.
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је у Градишки да је у интересу правде да се сваке године и на сваком месту обележавају датуми српских страдања, подсећајући да још нико није одговарао за злочине које су хрватске снаге починиле над Србима током акције “Бљесак”, у којој је страдало 280 недужних цивила.
“Српски народ широм својих простора обележава своја страдања. То је народ који је највише страдао у претходним ратовима на подручју бивше Југославије и зато не смемо одустати са обележавањима својих значајних датума”, рекао је Додик.
Он је навео да, према последњем попису становништва, у западној Славонији данас живи 74 посто мање Срба него 1991. године.
Обележавању егзодуса Срба из западне Славоније у мају 1995. године присуствовало је више стотина становника Градишке и суседних места.
Венце у Саву спустили су, осим председника РС, и представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС, Борачке организације РС, Документационо-информационог центра Веритас и Удружења протераних Срба из западне Славоније.
Тужилаштво расветљава ратне злочине у акцији Бљесак
Тужилаштво за ратне злочине Србије саопштило је данас да тесно сарађује са тужилаштвом Хрватске на расветљавању убиства 21 српског цивила првог дана акције “Бљесак”.
“Од укупно 12 особа, непосредно и преко Службе МУП-а Србије за откривање ратних злочина, тужилаштво је прикупило обавештења о свим њима познатим околностима смртног страдања њихових најближих, првог дана акције ‘Бљесак', 1. маја 1995. године, када је у Медарима убијен 21 српски цивил”, наводи се у саопштењу тужилаштва.
На основу информација о ексхумацији, обдукцији и идентификацији страдалих у селу Медари код Нове Градишке, тужилаштво је утврдило да најближи сродници већег броја убијених имају пребивалиште у Србији и да су српски држављани.
“У јулу 2010. године, на месном гробљу у селу Медари, ексхумирано је 28 тела из заједничке гробнице настале током акције ‘Бљесак', међу којима су десет жена и три детета, од којих је најмлађе имало осам година”, наводи се у саопштењу.
На основу сумње да је у Медару извршено кривично дело ратни злочин против цивилног становништва, прикупљена документација је, на основу Споразума о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, достављена хрватском тужилаштву 15. јуна 2012. године.
Више од 160 гробних места није ексхумирано
Више од 160 познатих гробних места у западној Славонији још није ексхумирано, а процес идентификације погинулих споро тече.
Последња ексхумација је обављена децембра прошле године на Медицинског факултета у Загребу, када су идентификовани посмртни остаци 17 Срба убијених у “Бљеску” и у претходним хрватским војним акцијама на подручје западне Славоније од 1991. до 1995. године. У том периоду из западне Славоније протерано је више десетина хиљада Срба.
У акцији “Бљесак”, која је трајала 1. и 2. маја 1995. године, у тај део западне Славоније, која је била у саставу Републике Српске Крајине, односно сектора Запад под заштитом снага УН, ушло је 16.000 припадника хрватских снага.
Према подацима организације за људска права “Хјуман рајтс воч”, након “Бљеска” ухапшено је 1.500 Срба, а од њих су многи тада били одведени у логоре у Вараждину, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Бјеловару.
Нико од хрватских руководилаца није одговарао
Према подацима Документационо-информативног центра “Веритас”, за злочине у “Бљеску” и оне почетком деведесетих година на подручју западне Славоније, нико од хрватских руководилаца није одговарао.
Против команданта треће гардијске бригаде Хрватске војске Младена Круљца, 2005. године је поднета кривична пријава, али оптужница није подигнута, а он је накнадно унапређен у чин генерала.
Две невладине организације из Хрватске – Иницијатива младих за људска права за Хрватску и Српски демократски форум поднеле су прошле године кривичну пријаву против починилаца ратних злочина над заробљеницима након операције “Бљесак”.
Пријава је поднета против непознатих починилаца, односно командира и одговорних лица у јединицама полиције и војске које су у логорима неколико градова, али пре свега у Вараждину где је третман био најбруталнији, малтретирале ратне заробљенике.
Имовина протераних дата избеглим Хрватима из БиХ
Према наводима две НВО, постоје бројне изјаве о поступцима над заробљеним Србима, али и о коректном поступку појединаца. Иако је малтретирања заробљеника било и у спортској дворани у Бјеловару, она нису била тако изражено као у Вараждину.
Због ратних злочина у “Бљеску”, Хашко тужилаштво је дуго припремало оптужницу против тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана, који је, у међувремену, умро 1999. године.
У западну Славонију се, 18 година после “Бљеска”, вратило тек око 1.500 Срба, углавном старије особе. Ту је велики број кућа и остала имовина протераних дата избеглим Хрватима из Босне и Херцеговине.
Само два месеца после “Бљеска”, почетком августа 1995, Хрватска је спровела војно-полицијску акција “Олуја”, у два сектора под заштитом УН, а према подацима “Веритаса”, убијено и нестало 1.922 Срба из некадашње Републике Српске Крајине. Од тог броја 1.192 били су цивили.
Хрватски државни врх у спомен парку хрватским витезовима – мук о злочинима над Србима
Хрватски државни врх окупио се данас у Окучанима у западној Славонији на обележавању 18-годишњице операције Бљесак, у којој су за 30-ак часова хрватске снаге заузеле УН сектор Запад, односно делове западне Славоније под српском контролом.
Након мисе за хрватске жртве, председник Иво Јосиповић, делегација владе челу с премијером Зораном Милановићем и делегација Хрватског сабора положиле су венце и запалиле свеће код централног крста у спомен парку хрватским витезовима.
У акцији Бљесак заузето је 500 квадратних километара у западној Славонији, чиме је успостављена контрола над аутопутем Загреб – Београд и железничком пругом према истоку Хрватске. Хрватске снага имале су 42 погинула и 162 рањена учесника операција.
Ни ове године ништа се на каже о српским жртвама, нити о злочинима над Србима за време и након те операције који су уз егзодус 15. 000 Срба у БиХ од којих се мали број вратио, драстично изменили етничку слику тог дела земље.
И Српски демократски форум на годисњици “Бљеска”
Обележавању 18. годишњице војне операције “Бљесак”, којом је хрватска војска заузела део западне Славоније која је била под контролом Срба, данас је у Окучанима присуствовала и делегација невладине организације Српски демократски форум, известили су хрватски медији.
Хрватски председник Иво Јосиповић, који је обележавање годишњице те акције оценио као “децентно и достојанствено”, изразио је задовољство присуством делегације Српског демократског форума.
“То је знак да наше друштво иде према помирењу и према правој европској заједници свих својих грађана”, рекао је Јосиповић, а као најважније приоритете означио је изградњу најбољих могућих међунационалних односа.
Те приоритете не би било могуће градити “без слободне Хрватске и ослободилачких акција као што су ‘Бљесак’ и ‘Олуја'”, рекао је Јосиповић новинарима у Окучанима.
Он је казао да обележавање “Бљеска” првенствено значи поштовање према онима који су страдали у тој операцији и генерално у рату.
“То је знак поштовања према великој и важној победи којом су Хрватска војска и полиција кренуле у коначно ослобађање Хрватске”, казао је Јосиповић.
Povezani tekstovi
