Govor mržnje, grafiti i fizički napadi, poput onog u Uzdolju, na pripadnike srpske manjine, kao i diskriminacija u pravosudnom sistemu, te pokušaj istorijskog revizionizma i korišćenje ustaškog pozdrava “za dom spremni”, glavni su pokazatelji stanja ljudskih prava u Hrvatskoj u prošloj godini.
To je istaknuto u najnovijem godišnjem Izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u kojem su navedeni i značajni problemi poput zastrašivanja i cenzure novinara, neopravdanog policijskog nasilja prema nelegalnim migrantima, od kojih su neki mogli biti tražitelji azila, korupciju i diskriminaciju i nasilje prema pripadnicima srpske i romske nacionalne manjine.
Kada je reč o diskriminaciji etničkih manjina, ona se, prema izveštaju SD-a, u najvećoj meri odnosi na Srbe i Rome.
Izveštaj sadrži navode Srpskog narodnog vijeća o govoru mržnje, grafitima i fizičkim napadima s kojima se suočavaju pripadnici srpske manjine, kao i diskriminaciju u Slavoniji kad je reč o pravnom sistemu, nestalim osobama i slučajevima ratnih zločina.
U izveštaju se pominje i napad na kafić u Uzdolju koji se dogodio u avgustu prošle godine i napad na srpske vaterpoliste u Splitu u februaru prošle godine.
SD je upozorio i da je 12. jula Ustavni sud odlučio o upotrebi ćiriličnog pisma te da po toj odluci Srbi u Vukovaru moraju imati pristup službenim dokumentima na tom pismu.
Kad je reč o Romima, vlada je predvidela sredstva i osmislila programe za razvoj i integraciju romske zajednice, ali diskriminacija i društveno isključivanje ove grupe još uvek ostaju problem.
SD je naveo i podatke World Bank Group prema kojima 93 posto Roma živi u riziku od siromaštva te da samo 30 posto Roma ima osnovno školsko obrazovanje.
Uz to, u izveštaju se navodi da je u junu prošle godine oko 1.000 ljudi protestovalo u Čakovcu zbog opasnog i kriminalnog ponašanja Roma.
Upozorili su i da Jevrejska zajednica, koja u Hrvatskoj broji oko 1.700 ljudi, takođe doživljava antisemitsku retoriku. U tom smislu u izveštaju se spominje istorijski revizionizam, ustaški simboli, pozdrav “za dom spremni”.
SD je primetio i da u zemlji ne postoji nacionalni konsenzus o koncentracionom logoru Jasenovac.
Navodi se i da se Jevrejska zajednica bunila jer državne vlasti ne čine dovoljno po pitanju osude i sprečavanja revizionizma po pitanju holokausta, preneo je hrvatski portal Novosti.
Pomenuto je i da su Jevrejska zajednica, SNV i udruženje antifašista odbili učešće na službenoj komemoraciji održanoj 14. aprila prošle godine u Jasenovcu.
U Izveštaju je navedena i presuda Prekršajnog suda od 14. avgusta prema kojoj je pevač Marko Perković Tomspon kažnjen sa 965 kuna zbog izvikivanja pozdrava “za dom spremni”.
Po pitanju zaštite migranata, SD je naveo kako su domaće i međunarodne organizacije u više navrata izveštavale o policijskim push backovima migranata na granici s BiH.
Povezani tekstovi
