Predsednik vladine Komisije za nestale Veljko Odalović precizirao je da je od tog broja više od 3.300 nestalih Srba, ako i da je još 616 imena na operativnoj listi predatoj hrvatskoj strani, a koja su izvesno nestala, ali nisu na zajedničkoj listi jer nisu ispunili sve kriterijume MKCK.
Predsednik Koordinacije Duško Čelić naglasio je da je Koordinacija dobila uveravanje iz Predsedništva da će za dve do tri nedelje organizovati sastanak, da će rad na izradi zakona biti odblokiran i da će zakon proći proceduru do kraja godine.
“Današnji dan obeležava se u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Gračanici pod sloganom “Nestali (ni)su zaboravljeni” i prilika je da se ponovi da porodice neće odustati od prava na istinu, pravdu i satisfakciju, i podsetio da na hiljade porodica decenijama traga za mestom ukopa posmrtnih ostataka njihovih najmilijih”, rekao je Čelić.
Porodice, kako kaže, nisu zaboravile nestale, ali to nije dovoljno, ni to koliko naše društvo pamti tragedije.
Kaže i da poslednjih godina imamo napredak prema sećanju na velike tragedije, etnički progon Srba i genocid u sistemu logora Jasenovac ali to, smatra, ne znači da država sistematski trajno neguje kulturu sećanja.
Kultura sećanja, naglašava, podrazumeva i spomen obeležje dostojno žrtvama, kao i da nestali budu prepoznati u pravnom sistemu kao i da se obeležavanje Međunarodnog dana nestalih odvija uz pokroviteljstvo države.
Koordinacija se, navodi, zalaže za činjenični i nepolitički pristup rasvetljavanju sudbine nestalih jer sve dugo predstavlja zloupotrebu.
Čelić je naveo da se Koordinacija bori za istinu o nestalima ne samo Srba već i svih ostalih jer jedino tako mogu da sa punim moralnim pravom da traže istinu za srpske žrtve, koje kako je naglasio ne mogu biti drugorazredne.
Dodao je da nema opravdanja za nepostupanje u brojnim zločinima poput bombardovanja kolone na Petrovačkoj cesti i ubijanja srpske dece i civila, te upozorio da je diskriminacija žrtava na delu, a da su nestali na KiM u senci pregovora. Regionalni koordinator MKCK za zapadni Balkan Martina Fava
podsetila je da je u ratnim sukobima na tlu SFRJ nestalo 35.000 ljudi, da sudbina 9.876 još nije rasvetljena i da isto toliko porodica decenijama živi u bolu i neizvesnosti, u psihološkoj patnji, finansijskim poteškoćama, te da jedan dan godišnje nije dovoljno da se njihova situacija unapredi.
Potreban je dodatni napor, kaže Fava, svih institucija u regionu i njihova povezanost, kao i da društvo razume to bolno pitanje.
Fava je izrazila zabrinutost zbog sporog procesa ekshumacije i identifikacije i naglasila da su od prošlog avgusta identifikovane samo 102 osobe, što je jedan odsto od ukupnog broja nestalih.
“Taj složen i dugotrajan proces može i mora da se unapredi tako što će se ojačati regionalna saradnja a rasvetljavanje sudbine nestalih tretirati kao humanitarno pitanje”, rekla je ona i dodala da se MKCK bori da taj broj ne bude manji.
Odalović je rekao da ostaje nada da ćemo imati mnogo više rezultata i dati vise odgovora nego do sada, te da je ovo druga godina da sa rezultatima ne možemo biti zadovoljni.
“Hrvatske kolege odbijaju bilo kakve sastanke poslednje dve godine, poslednji sastanak sa Prištinom imali smo pre godinu i po dana, ne odgovaraju po našim zahtevima … Zagreb ignoriše 36 grobnih mesta, koje su sami priznali da ne pričamo o 54 nova zahteva koje smo predali”, rekao je Odalović i dodao da se Priština ponaša identično kad je reč o zahtevima o potencijalnim mestima.
Trebalo je, kako kaže, da dođemo do novih informacija iz arhiva, tela su u BiH, Hrvatskoj i na KiM i tamo nema nijednog procesa koji se vodi, kako bi došli do informacija.
Naglasio je da će im dati za pravo da traže naše podatke kada vidi ijedan njihov i podsetio da je samo na osnovnu naših podataka prošle godine pronađeno šest posmrtnih ostataka Albanaca.
Dodao je da je istina da su 924 tela kosovskih Albanaca pronađena u izmeštenim grobnica u središnjem delu Srbije, da je plovnim putem u Srbiju stiglo više od 400 i da su oni ekshumirani.
“Poštovali smo žrtve bez razlike, tražimo takav isti odnos, da se izbegne proces politizacije, da se vratimo izvornom mandatu, procedurama, potpisanim protokolima”, rekao je Odalović.
U mrtvačnicama je blizu 4.000 tela i delova tela, u Hrvatskoj je bar 400 …., naveo je Odalović i dodao da malo ko zna da se još 1.600 Srba vodi kao nestalo u BiH da je tamo u mrtvačnici više od 2.000 tela.
“Ne možemo dalje ako se arhive ne otvore, ako nam na kašičicu daju informacije iz međunarodnih organizacija koje su bile na ratnom području”, naveo je on i naglasio da se nadao da će u Briselu dobiti novi podsticaj, a ne “autistično ponašanje Prišitne i Aljbina i Kurtija”.
Izrazio je žaljenje što se čini da međunarodna zajednica nema snage, autoriteta, ili mehanizam pritiska na Sarajevo, Zagreb i Prištinu.
Obeležen Dan nestalih u Gračanici
Na platou ispred Opštine Gračanica danas je obeležen Međunarodni dan nestalih osoba u prisustvu velikog broja ljudi, koji su došli da podrže članove porodica, prijatelje, rođake nestalih tokom poslednjih sukoba na Kosovu i Metohiji, a jedna od prisutnih je poručila da odgovor o nestalima leži u arhivama OVK.
Prema podacima Resursnog centra iz Prištine, na Kosovu se traga za još 1.617 osoba albanske, srpske i drugih nacionalnosti.
Koordinatorka Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Silvana Marinković rekla je da su i posle dve decenije borbe za istinu i pravdu, i dalje na početku.
“Isto boli neizvesnost, boli nepravda, najviše od svega boli što nas niko ne čuje. Obraćajući se nadležnim institucijama za rešavanje pitanja nestalih, dobijali smo obećanja i lažnu nadu. Godine prolaze, a mi sa našim bolom, tugom i neizvesnošću i dalje čekamo. Mi bez odgovora, a izvršioci zločina na slobodi. Ima li pravde za naše žrtve”, kazala je Marinković, preneo je portal Kosovo onlajn.
Marinković je napomenula da se pitanja nestalih nalaze u dubokoj senci političkih pregovora.
“Ko se to igra sudbinama ljudskim. Dokle će naši kidnapovani biti NN lica. Dokle će biti brojke, hoće li se saznati njihova imena. Navodi Dika Martija o žutoj kući se više ne pominju. Svud se u Srbiji kopalo, i istraživalo, tražili smo da se traga u Albaniji. Tragovi postoje, ali odgovora nema. Postavlja se pitanja zašto, koga štite, one koji su počinili zločine, ili one koji su pomagali”, dodala je Marinković.
Rekla je da su se nadali da će tokom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu pitanje nestalih biti započeto, ali da je prištinska delegacija odbila da ta tema bude deo razgovara.
“A mi ponovo razočarani, nastavljamo da se borimo i istrajemo u toj borbi. Imam i dobrih i humanih ljudi koji su sa nama i razumeju naše potrebe”, dodala je Marinković.
Jasmina Živković čiji je otac Paun nestao u septembru 1999. godine u Uroševcu sa žaljenjem je konstatovala da i dalje nema nikakvih informacija o nestalima.
“Iako mi naslućujemo istinu, ali do nje još uvek nismo došli. Iako naslućujemo ko može znati istinu, znamo da ovde postoji zavet ćutanja, mi smo zarobljeni u tom ćutanju”, kazala je Jasmina.
Dodala je da odgovor o nestalima leži u arhivama OVK.
“Nemoguće je da ne postoje arhive, da ne postoje informacije šta se desilo sa ljudima. Dokle se arhive ne budu otvorile, bićemo u mraku”, istakla je Jasmina.
Predsedniku Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljku Odaloviću krajem prošle godine nije dozvoljen dolazak na Kosovo i Metohiju. Njegovo pismo, koje se svake godine čita na skupovima za nestala lica u Beogradu, Nišu, Kraljevu, danas je u Gračanici pročitala Vesna Bošković.
Takođe, pročitano je pismo predstavnika Crvenog krsta Srbije.
Komesarijat: Proces traženja nestalih veoma je usporen
Komesarijat za izbeglice povodom današnjeg Međunarodnog dana nestalih apelovao je na sve koji su uključeni u proces traženja nestalih da se maksimalno angažuju kako bi tri decenije nakon sukoba na prostoru bivše Jugoslavije porodice nestalih našle svoj mir.
Podsećaju da je prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u oružanim sukobima devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije nestalo 9.876 lica, da se od tog broja kao nestala vode 3.332 lica srpske nacionalnosti, a osim toga još je 616 lica čiji nestanak nije prijavljen prema kriterijumima MKCK i radi se na verifikaciji tih slučajeva.
Proces traženja nestalih veoma je usporen, u toku 2022. godine rasvetljena je sudbina svega 56 ljudi, od kojih je osam srpske nacionalnosti.
U komesarijatu kažu da za njih nestali nikad neće biti zaboravljeni, te poručuju: “Uradićemo sve da porodice nestalih, za koje rat još traje, dočekaju dan kada ce moci dostojanstveno da sahrane svoje najmilije”.
Na obeležavanju Međunarodnog dana u Organizaciji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih sa prostora bivše Jugoslavije danas su se mogli čuti i podaci da je u sukobima na tlu bivše SFRJ nestalo 35.000 ljudi, a da se danas kao nestalo vodi 9.876 ljudi.
Povezani tekstovi
