Bivši pripadnik UNPROFOR Adnan Abdelrazek svedoči o deportaciji “mrtvaca, bezizražajnog lica” iz sela Marinci 20. aprila 1991. Tužilaštvo koristi taj incident kako bi dokazalo Hadžićevu odgovornost za masovna proterivanja nesrba iz Republike Srpska Krajina. Da li je UNPROFOR učestvovao u etničkom čišćenju
Na kraju jučerašnjeg dela iskaza, bivši pripadnik mirovnih snaga UN u Hrvatskoj Adnan Abdelrazek je opisao sastanak koji je u aprilu 1992. godine imao sa tadašnjim predsednikom RSK Goranom Hadžićem. Sastanak je završen uz “džentlmenski” sporazum da će predstavnici UNPROFOR biti obavešteni o eventualnim odlascima meštana. Nakon dojave da grupa ljudi iz sela Marinci želi da ode za Osijek, svedok je 20. aprila 1992. godine po drugi put otišao kod Hadžića i zatražio dozvolu da proveri da li meštani napuštaju područje Vukovara dobrovoljno ili pod prisilom.
Uz Hadžićevo odobrenje, svedok je otišao u Marince gde je zatekao desetak ljudi – žena i starijih muškaraca – koji su stajali sa “torbicom, paketićem” u rukama i izgledali su kao “mrtvaci, bezizražajnog lica”. Na pitanje da li zaista odlaze dobrovoljno, Abdelrazek je dobio dogovor da su prethodnog dana pojedini meštani nestali i da ne žele da se isto desi i njima.
Pre nego što su ti ljudi ukrcani u autobus, svedok je čuo viku iz obližnje kuće i video je naoružanog mladića kako pokušava da izvuče napolje ženu koja je vrištala. “Mlad, naivan i nesvestan opasnosti”, Abdelrazek se “isprečio” između njih. “Ako si muško – pucaj”, rekao je mladiću koji mu je uperio pušku u stomak. Impresioniran potezom svedoka, spustio je oružje uz opomenu da ta žena “mora da ode”. Kada se požalio jednom od policajaca zaduženom za deportaciju da ljudi ne odlaze dobrovoljno, Abdelrazek je dobio odgovor da se odlazak sprovodi po Hadžićevom naređenju. Taj incident se navodi u predraspravnom podnesku tužilaštva kao ilustracija Hadžićeve odgovornost za masovna proterivanja nesrba iz Republike Srpska Krajina (RSK).
U unakrsnom ispitivanju, branilac je sugerisao da Abdelrazek u beležnici koju je vodio nije spomenuo ni jedan od dva sastanka sa Hadžićem niti je pisao o boravku u Erdutu već se većina unosa odnosi na Baranju. Branilac je, na osnovu toga, sugerisao da se svedok nikada nije sastao sa Hadžićem kojeg je “moguće pomešao” sa nekim drugim niti je uopšte bio u Erdutu. Svedok je, međutim, odbacio tu sugestiju. Saglasio se, ipak, sa braniocem da je UNPROFOR u datim okolnostima, učestvovao u etničkom čišćenju pošto su kolumbijski pripadnici mirovnih snaga vozili autobuse sa izbeglim ljudima. “Danas mislim da je to bila greška ali u njihovo ime tvrdim da su postupali iz poštovanja, želeći da pomognu tim ljudima”, zaključio je Abdelrazek.
Suđenje Hadžiću, optuženom za zločine u SAO Istočna Slavonija i RSK, od juna 1991. do kraja 1993. godine, biće nastavljeno sutra.
Povezani tekstovi
