Sugerišući da je kao “ponosni general JNA” imao “emotivni odnos prema toj vojsci”, Hadžićev branilac dovodi u pitanje objektivnost bivšeg načelnika Uprave bezbednosti Aleksandra Vasiljevića. Na njegovu nepristrasnost bi, po odbrani, mogla da utiče i optužnica podignuta protiv njega u Hrvatskoj, kao i značajno mesto u optužnici protiv Miloševića
Na početku unakrsnog ispitivanja bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA Aleksandra Vasiljevića, branilac Gorana Hadžića je pokušao da dovede u pitanje objektivnost svedoka. Na to ga je podstakla Vasiljevićeva izjava da je “ponosan” na sebe i druge oficire JNA koji su “svojom voljom izabrali profesionalnu službu u vojsci”. Po braniocu, “emotivan odnos prema JNA” i hrvatska optužnica protiv Vasiljevića za ratne zločine 1991. godine, utiču na objektivnost svedoka.
Vasiljević je odgovorio da “ništa nije uticalo na njegov iskaz” i da mu “protok vremena” omogućava da bude objektivan u odnosu na zločine za koje se tereti bivši predsednik SAO Istočna Slavonija. Smatra, takođe, da mu je podizanje optužnice omogućilo da “šire sagleda stvari” pošto je imao uvida u arhive. Branilac se pozvao i na izveštaj Komisije za saradnju sa Tribunalom Generalštaba VJ i saveznog Ministarstva odbrane u kojem se navodi da treba “nastaviti sa pripremama svedoka i optuženih u predmetima koji se vode pred Tribunalom”. “Niko mene nije pripremao, samo sam ja mogao njih da pripremam”, odbrusio je Vasiljević.
Vasiljević je opisao kako se sam “javio” kancelariji Tribunala u Beogradu nakon što je saznao da je protiv Miloševića podignuta optužnica za zločine u Hrvatskoj, u kojoj se među učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata navodi i njegovo ime. Tom prilikom je, kaže, haškim istražiteljima “izneo masu stvari koje su mogle da pojasne ukupne okolnosti” i pored toga što su ga u Upravi bezbednosti ubeđivali da to ne radi i što je u Komisiji postojao “otpor u odnosu na sve koji su hteli da otvoreno i iskreno govore o tome šta se događalo”.
Budući da je svedok juče odbacio odgovornost vojnih organa za procesuiranje zločina koje su počinili dobrovoljci, teritorijalna odbrana i paravojska, branilac je predočio dokument Živote Panića, komandanta Prve vojne oblasti bivše JNA, po kom “svako ko vrši zločin na teritoriji jedinice, mora da bude uhapšen i da se protiv njega preduzmu zakonske mere”. Po Vasiljeviću, Panić je “imao dobru nameru” ali je iskoristio pogrešnu formulaciju – u dokumentu je trebalo napisati da se lica “zadrže” ali ne i da se “uhapse”.
Vasiljević se takođe nije saglasio sa odredbom Zakona o narodnoj odbrani da je “pripadnik oružanih snaga svako ko oružjem učestvuje u otporu protiv neprijatelja”. Po Vasiljeviću, to znači da su “lovac sa lovačkom puškom” i “hajduk koji pruža inokosni otpor” mogli da budu smatrani pripadnicima oružanih snaga što, smatra, nije tačno.
Unakrsno ispitivanje generala Vasiljevića biće nastavljeno sutra.
Povezani tekstovi
