Bivši koordinator UNPROFOR za civilna pitanja u Istočnoj Slavoniji Džejms Lubin opisao “atmosferu terora” u kojoj su se odvijali “organizovani” progoni hrvatskog stanovništva. Na suđenju Goranu Hadžiću, Lubin rekao da su ljudi bili u “apsolutnom strahu” a da pripadnici UNPROFOR nisu mogli da im pomognu što je bilo “krajnje frustrirajuće”
Nakon tronedeljne pauze, suđenje Goranu Hadžiću, bivšempredsedniku Vlade SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, nastavljeno je svedočenjem Džejmsa/James Lubina koji je od marta do juna 1992. godine obavljao dužnostkoordinatora UNPROFORA za civilna pitanja u Istočnoj Slavoniji, sa štabom u Erdutu.
U pisanoj izjavi koja je uvedena u dokaze Lubin govori o ulozi UNPROFOR u Istočnoj Slavoniji, demilitarizaciji tog područja, kontaktima sa predstavnicima srpske i hrvatske vlasti kao i o brojnim zločinima koje je video, uključujući prebijanja civilnog stanovništva, krađu i uništavanje privatne imovine. O tim zločinima je sačinio izveštaje od kojih su neki takođe uvedeni u dokaze. Svedok je opisao komunikaciju sa lokalnim vlastima nakon proterivanja nesrpskih civila od strane paravojnih i drugih neregularnih formacija, lokalne policije i JNA.
Svedok je potvrdio da se s vremena na vreme sastajao sa predstavnicima vlasti Republike Srpska Krajina, lokalnim Srbima i JNA kako bi razgovarali o istragama i procesuiranju zločina protiv nesrpskog stanovništva. Takođe je ukazao da su predstavnici srpskih vlasti govorili o uspostavljanju Velike Srbije i uključivanju delova zaštićenih zona u novu tvorevinu naseljavanjem tih područja srpskim stanovništvom bez obzira gde su živeli pre rata. Svedok veruje da je tokom tih sastanaka upoznao Hadžića.
U najvećem delu svog mandata, Lubin se bavio pitanjima progona civilnog stanovništva. Tužiteljica je ukazala na dva izveštaja koja je svedok poslao za Beograd, pretpostavljenom Sedriku Tornberiju/Cedric Thornberry. U izveštajima se govori o progonu 22 a potom još 40 osoba iz Tovarnika. Lubin je rekao da je progon bio “jako dobro organizovan”, korišćeni su lokalni autobusi a ljudi su progonjeni po unapred sastavljenim spiskovima. “Progoni nisu bili spontani događaj” rekao je svedok, dodajući da su se odvijali u “atmosferi terora”.
Lubin tvrdi da je u nekoliko navrata pokušao da u razgovoru sa prognanima sazna da li odlaze dobrovoljno. Mada su svi to potvrdili, svedok veruje da nisu govorili istinu. Žene su, kaže, bile stare i plakale su, deca su bila uznemirena a na mnogima su bili vidljivi znaci brutalnog ophođenja, modrice i zavoji. Ljudi su, zaključio je Lubin, bili u “apsolutnom strahu”, a pripadnici mirovne misije UN nisu mogli da im pomognu što je bilo “krajnje frustrirajuće”.
Govoreći o lokalnoj policiji, Lubin je rekao da su mnogi bili naoružani dugim cevima kao i da nisu poznavali osnovne procedure policijskog posla. Dodao je da je bilo pravih policajaca ali da je za mnoge verovao da su bili bivši vojnici i stražari koji su “navrat-nanos” pretvoreni u policajce. U unakrsnom ispitivanju koje će se nastaviti sutra, Lubin je rekao da su na prostoru Istočne Slavonije postojale osobe koje su se kitile titulama i funkcijama koje zapravo nisu imali.
Povezani tekstovi
