Predsednik Tribunala Teodor Meron i glavni tužilac Serž Bramerc podneli redovne polugodišnje izveštaje o radu suda Savetu bezbednosti UN. Dok predsednika najviše brine zdravlje optuženih, tužilac ukazuje na “okaljan ugled” suda ali i brojna dostignuća koja su deo Tribunalovog nasleđa
U redovnom polugodišnjem obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, predsednik Tribunala i Mehanizma za međunarodne krivične sudove Teodor/Theodor Meron je obavestio države članice o poslednjim procenama za okončanje preostalih suđenja. Meron je ukazao da se tokom 2015. godine očekuju presude u predmetima Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića. Zbog prelaska na četvorodnevnu radnu nedelju i ponovnog otvaranja dokaznog postupka optužbe radi izvođenja dokaza o masovnoj grobnici Tomašica, presuda Ratku Mladiću se odlaže do marta 2017. godine.
Naredne godine, rekao je Meron, biće donete konačne presude u četiri od pet žalbenih postupaka – Zdravku Tolimiru u martu sledeće godine, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću u junu, a Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu u novembru 2015. godine. Presuda liderima bosanskih Hrvata očekuje se sredinom 2017. godine.
Značajan deo obraćanja sudije Merona bio je posvećen problemima sa zdravljem optuženih: Gorana Hadžića, Vojislava Šešelja i Ratka Mladića. Mada je zbog lošeg Hadžićevog zdravlja, dokazni postupak odbrane prekinut 20. oktobra ove godine, Veće je uvereno da će presuda biti doneta u predviđenom roku, do kraja decembra 2015. Predsednik Tribunala je, na kraju, podsetio da je Vojislav Šešelj privremeno oslobođen iz humanitarnih razloga, zbog pogoršane zdravstvene situacije.
Glavni tužilac Serž Bramerc/Serge Brammertz se u obraćanju Savetu bezbednosti takođe osvrnuo na Šešelja. Ukazao je da je tužilaštvo bilo prinuđeno da od sudija zatraži da ponište odluku o privremenom oslobađanju optuženog budući da ne poštuje naloge veća i vređa žrtve i svedoke. Bramerc je primetio da snažna reakcija javnosti na Šešeljevo puštanje na privremenu slobodu treba da bude “ohrabrenje da se udvostruče napori kako bi se obezbedilo utvrđivanje odgovornosti za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i oduprlo revizionizmu”.
Bramerc je, zatim, ukazao na “narušeno poverenje” javnosti a posebno žrtava i onih koji podržavaju rad Tribunala, naglašavajući da je neophodno “kritičko preispitivanje” u sudu. “U međunarodnim sudovima ne sme da postoji napetost između sudske nezavisnosti i efikasnosti vođenja postupaka”, rekao je Bramerc.
Glavni tužilac smatra da nasleđe Tribunala ne treba meriti samo onim što se događalo u poslednjih nekoliko godina i ukazuje na značajna dostignuća suda u borbi za utvrđivanje odgovornosti za zločine počinjene tokom konflikta u bivšoj Jugoslaviji.
Povezani tekstovi
