Ekspert tužilaštva ukazuje da se u brojnim dokumentima jugoslovenskih službi bezbednosti govori o bliskoj vezi Hadžića i Arkana i upozorava da je često zajedničko pojavljivanje u javnosti bilo “politički štetno za Hadžića i RSK”
U završetku glavnog ispitivanja eksperta tužilaštva Kristijana Nilsena/Christian Nielsen, tužilac je ukazivao na veze optuženog Gorana Hadžića, bivšeg političkog vođe hrvatskihSrba i Željka Ražnatovića zvanog “Arkan”.
Nilsen kaže da je u brojnim dokumentima jugoslovenske vojske i policije “predmet nagađanja” uz čiju je pomoć i podršku Arkan boravio u Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu ‘91 i početkom ‘92. godine. “Opšta pretpostavka” je, kaže, da su mu podršku davali Državna bezbednosti MUP Srbije i Ministarstvo odbrane Srbije. Svedok međutim, na osnovu dokumenata zaključuje da je Arkan bio pripadnik DB Srbije, pa stoga “ne zna kako bi protumačio” dokument u kojem ga Hadžić imenuje za komandanta Centra za obuku u Erdutu. Naredbu o imenovanju je, objašnjava, ipak uvrstio u izveštaj zbog brojnih dokumenata u kojima se govori o bliskoj vezi Arkana i Hadžića. Mnogi vojni i policijski organi izveštavaju da se Arkan i Hadžić često pojavljuju zajedno u javnosti, a u dokumentu DB iz oktobra 1992. godine navodi se da je to “politički štetno po Hadžića i Republiku Srpsku Krajinu”.
Ukazao je i da je Života Panić, bivši načelnik Generalštaba VJ u aprilu 1992. godine na sednici saveznog predsedništva istakao da Hadžić “vodi Arkana sa sobom kao telohranitelja”. U izveštaju Nilsen se poziva i na novinski članak u kojem se govori da je Arkan “specijalni savetnik” Hadžića i da ima pravo da prisustvuje sednicama Vlade, što nije uvek nailazilo na odobrenje kompletnog rukovodstva RSK. Ipak, zaključuje Nilsen, iz celokupne dokumentacije je jasno da je Arkan “nedodirljiv i da uživa podršku vlasti”.
Osporavajući navode o bliskosti Arkana i optuženog, Hadžićev branilac Kristofer Gosnel/Christopher Gosnell je sugerisao da je “najlakše” bilo nekog povezati sa Arkanom kako bi ga se diskreditovalo. Iako svedok “nije mogao da isključi” tu mogućnost, istakao je da se o vezama Hadžića i Ražnatovića ipak govorilo i na sastanku Saveznog predsedništva. Mnogi srpski rukovodioci su, po Nilsenu, imali pozitivno mišljenje o Arkanu, te njegovo dovođenje u vezu sa nekim ne znači nužno da su želeli da diskredituju tu osobu. Svedok takođe nije isključio sugestiju branioca da su neki želeli da se samo “na papiru” odreknu Arkana, time što će iskazati neslaganje, ali smatra da profesionalcima u policiji to nije bio osnovni motiv kada su izražavali negativan stav prema bliskosti Hadžića i Arkana.
Hadžićev branilac je osporavao i kredibilitet svedoka ističući da se njegova ekspertiza zasniva na proučavanju policije u Republici Srpskoj, a ne u Hrvatskoj. Konačnu odluku o tome da li će i kako izveštaj i iskaz Kristijana Nilsena biti uvršteni u dokaze veće će doneti po okončanju njegovog svedočenja koje je, zbog svedokovih obaveza, odloženo do daljnjeg.
Povezani tekstovi
