Da li je i u kom kontekstu bivši predsednik Republike Srpska Krajina Goran Hadžić u septembru 1992. godine na sastanku sa predstavnicima mirovnih snaga UN poručio da će se na Hrvate primeniti princip “oko za oko, zub za zub”?
Nakon što je branilac Gorana Hadžića okončao unakrsno ispitivanje Dušana Jakšića, bivšeg komandanta Teritorijalne odbrane Vukovara, tužilaštvo je na klupu za svedoke pozvalo Blandinu Fransis Nega/Blandina Francis Negga, bivšu koordinatorku za civilne poslove UNPROFOR u sektoru Istok. Nega je u Hrvatskoj provela 14 meseci, od juna 1992. do avgusta 1993. godine.
Nakon što je u dokaze uvedena izjava svedokinje iz 2012. godine, tužiteljica je postavila niz pitanja o sastanku srpskih zvaničnika iz Knina koje je predstavljao predsednik Republike Srpska Krajina Goran Hadžić sa zvaničnima UNPROFOR u Hrvatskoj predvođenim Marakom Guldingom/Marrack Goulding, podsekretarom za mirovne operacije. Sastanak je održan 4. septembra 1992. godine.
Prema beleškama koje je sastavila asistentkinja svedokinje, Hadžić je rekao da je glavna svrha njegovog dolaska “da se približi kraj rata i ostvari mir za srpski narod”. Takav stav, po mišljenju svedokinje, nije odražavao realno stanje u sektoru Istok. “Vladalo je bezakonje, nije bilo nikakvog napretka ka miru, vojska i milicija se šetaju po sektoru, nisu disciplinovani i ne ponašaju se kao vojnici nego kao teroristi”, zapisano je u beleškama sa sastanka.
Hadžić je takođe rekao da ga je “sramota što nije sproveden Vensov plan”, pravdajući se da ne može da sprovede razoružavanje pošto su Srbi stalno izloženi pretnjama. Dodao je da su Hrvati “prvi počeli” sa etničkim čišćenjem u Zapadnoj Slavoniji, ubijali žene i decu i nalagali Srbima da odu. “Postupaćemo po principu oko za oko, zub za zub”, poručio je Hadžić.
Ta izjava koja je, po sugestijama Hadžićevog branioca, izvađena iz konteksta, bila je predmet većeg dela unakrsnog ispitivanja. Branilac je sugerisao da Hadžićeva izjava nije bila odraz “državne politike” RSK već “opis onoga što kriminalci rade na terenu”. Potom je ukazivao da se “tako važna izjava” ne navodi u ličnim beleškama svedokinje već samo u beleškama njene asistentkinje a onda je doveo u pitanje i kvalitet prevoda Hadžićevih reči. Na kraju je upitao svedokinju da li se – bez konsultovanja beleški – seća kakva je bila Guldingova reakcija.
Nega je otresito odgovorila da pati od postraumatskog stresa navodeći da “nije fer” da se i pored izjava i beležaka, od nje traži da ponovo prolazi kroz događaje od pre 20 godina. Unakrsno ispitivanje biće nastavljeno sutra.
Povezani tekstovi
