Tvrdnje o artiljerijskom i snajperskom teroru nad Sarajevom su, po veštaku Mladićeve odbrane, “propaganda”, a sarajevski civili su sami doprinosili svojim stradanjima jer se nisu pridržavali “nužnih bezbednosnih mera”, “nepotrebno se kretali” i “okupljali u rizičnim područjima”
Tema današnjeg unakrsnog ispitivanja vojnog veštaka odbrane Mitra Kovača bila je situacija na sarajevskom ratištu tokom rata u BiH. Optužba sugeriše da je vojska optuženog Ratka Mladića artiljerijom i snajperima tokom četiri godine opsade terorisala civile, što svedok naziva propagandom i tvrdi da se radilo samo o vojnim obračunima usled kojih su civili na obe strane neminovno patili.
Dokazujući šta je bio plan Glavnog štaba VRS za Sarajevo, tužilac je predočio nekoliko dokumenata. Prvi je Mladićeva Direktiva broj 4 u kojoj od korpusa traži da drži Sarajevo “pod potpunom blokadom da bi se stisnuo obruč i delovi grada potpuno izolovali od okolnih naselja”. Zatim transkript njegovog govora na skupštini bosanskih Srba 12. maja 1992. godine, kada je osnovana VRS a on postavljen za komandanta Glavnog štaba, gde kaže da će Sarajevo tući “dok ga ne izludi”. Konačno, i dokument Glavnog štaba u kojem se navodi da Sarajevsko-romanijski korpus treba da sprovodi aktivnosti koje će uticati “na moral muslimanskih snaga i stanovništva” i kod njih stvoriti “osećaj straha i stalne nesigurnosti”. Svedok, međutim, sve te navode vidi kao dokaz obračuna sa neprijateljskim snagama, a ne kao dokaz terorisanja građana.
U ekspertskom izveštaju Kovač odgovornost za stradanje civila u Sarajevu sa Mladićeve vojske prebacuje – na same civile. Smatra da se nisu pridržavali “nužnih bezbednosnih mera”, pri čemu misli na “nepotrebno kretanje i okupljanje u rizičnim područjima”. Ipak, složio se sa sugestijom da su ljudi bili primorani da izlaze iz kuća da bi obezbedili hranu i vodu. Na pitanje veća da li civile krivi za sopstveno stradanje, svedok je odgovorio da odgovornim pre svega smatra vojne i političke vlasti u gradu jer nisu iselili ljude iz rizičnih područja.
Kovač se u izveštaju pozvao na knjigu Majkla Rouza/Michael Rose, navodeći da je ovaj napisao da Sarajevo “nije bilo opsednuti grad”. Tužilac, međutim, ukazuje da su sarajevski mediji u jednom trenutku pogrešno preneli stav generala Rouza da opsada ne postoji, a da je on to, što se navodi u knjizi, odmah demantovao. Osim toga, napisao je da je pre njegovog dolaska na mesto komandanta Unprofora u januaru 1994. Sarajevo već dve godine bilo “grad pod opsadom” u kojem je 350.000 stanovnika živelo “poput štakora pod ruševinama, izlazeći iz kuća samo noću”.
Tužilac je ukazao i na citat u kojem Rouz Mladića opisuje kao obožavanog oficira unutar srpske vojske i dodaje da se radilo o “vrlo religioznom čoveku” koji se “svaki dan molio za svoje vojnike”, što je nespojivo sa činjenicom da se “služio terorom” i “artiljerijom ciljao civile”. Na pitanje zašto pomenuti deo knjige nije citirao u izveštaju, general Kovač odgovara da se sa takvim stavom naprosto ne slaže.
Osim vojnim temama, ekspert odbrane se u izveštaju pomalo bavio i istorijom. Razmatrao je, naime, poreklo bosanskih Muslimana, navodeći da su isti narod kao Srbi, ali da ih je “islam odvojio od suštine nacionalnog bića”. Odrekao im je i pravo na jezik, navodeći da bosanski ne postoji već je deo srpskog jezika u koji su na silu ubačene neke hrvatske reči. Kovač se nije odrekao nijednog navoda i dodao da iste stavove prenosi studentima kojima u Beogradu predaje.
General Mitar Kovač se u sudnicu vraća u utorak, a njegov iskaz će u ponedeljak biti “presečen” pojavljivanjem drugog svedoka odbrane.
Povezani tekstovi
