Bivši predsednik bosanskih Srba uputio zahtev za ponovno otvaranje dokaznog postupka odbrane kako bi predložio usvajanje u dokaze depeše američkog generala Džejmsa Džonsa iz februara 1993. godine u kojoj se Muslimani optužuju za napade na pripadnike Unprofora u Sarajevu
Radovan Karadžić traži otvaranje pre šest meseci okončanog dokaznog postupka odbrane jer je, navodi se u današnjem podnesku, u međuvremenu došao u posed novog dokaza za koji smatra da bi mu mogao biti od koristi. Reč je o depeši generala Džejmsa Džonsa/James Jones, zamenika šefa američke vojne komande u Evropi i načelnika štaba združenih snaga za Bosnu i Hercegovinu.
Karadžićeva odbrana je depešu otkrila među dokumentima o ratu u BiH koje je CIA obelodanila na Internetu u oktobru 2013, a u julu ove godine je isporučena optuženom. Dokument, navodi Karadžić, sadrži informacije o odgovornosti muslimanske strane za žrtve na strani Unprofora u Sarajevu tokom rata u BiH, što ukazuje da su oni odgovorni za “artiljerijske i snajperske incidente” navedene u optužnici protiv njega.
Iz prepiske odbrane sa vlastima Sjedinjenih Država se, navodi Karadžić, vidi da je dokument autentičan, a smatra da je relevantan za njegovo suđenje. Stoga traži njegovo usvajanje u dokaze bez pozivanja svedoka ali pod pečatom, kako bi ispoštovao zahtev američkih vlasti. Ako tužilac izrazi želju da unakrsno ispita generala Džonsa, odbrana je spremna da ga pozove kao svog svedoka… ukoliko takav zahtev odobre Sjedinjene Države.
Artiljerijski i snajperski teror nad građanima Sarajeva je jedan od četiri udružena zločinačka poduhvata za koje se Karadžić tereti. Optužen je i za genocid i druge zločine u bosansko-hercegovačkim opštinama 1992. godine, uzimanje pripadnika UN za taoce u proleće 1995. i genocid u Srebrenici u julu 1995. godine. Završne reči zakazane su za 29. septembar.
Povezani tekstovi
