Svedočeći u Mladićevu odbranu, pukovnik Slavko Kralj rekao da je vojska bosanskih Srba tokom rata uredno propuštala humanitarnu pomoć za muslimanske i hrvatske enklave u BiH. Tužilac je Kralja suočio sa pismom u kojem Glavni štab, uz pozivanje na Karadžićevu Direktivu 7, nalaže vojsci da “planski i nenametljivo…smanji i ograniči” prolaz humanitarnih konvoja ka muslimanskim enklavama
Jedan od načina sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog proterivanja Muslimana i Hrvata sa zamišljenog srpskog područja u BiH je, po optužnici protiv Ratka Mladića, bilo ograničavanje prolaska humanitarne pomoći ka enklavama sa nesrpskim stanovništvom. U nastojanju da to ospori, odbrana je na klupu za svedoke izvela pukovnika Slavka Kralja, ratnog oficira za vezu sa Unproforom i međunarodnim organizacijama u Prvom krajiškom korpusu, a potom i u Glavnom štabu Vojske Republike Srpske. Njemu je to četvrti iskaz pred Tribunalom, nakon pojavljivanja u dva srebrenička predmeta i na suđenju Radovanu Karadžiću.
U izjavi odbrani i današnjem glavnom iskazu Kralj je tvrdio da su humanitarni konvoji preko teritorije Republike Srpske uglavnom prolazili nesmetano. Bili bi, kaže, obustavljani samo ako na određenom području traju borbe, ali i u slučaju da su kršili dogovor, odnosno ako bi umesto hrane i dugih civilnih potrepština prevozili oružje.
Konvoji su, kaže, redovno išli iz Zagreba ka Sarajevu, Goraždu, Žepi, Srebrenici, Kiseljaku i drugim ugroženim područjima i bilo ih je toliko da su povremeno ometali regularan saobraćaj. Vojska bosanskih Srba se, tvrdi, trudila da im olakša kretanje pa je uvedeno pravilo da se kolone sa humanitarnom pomoći ne pregledaju na više od jednog punkta, da se prolaz zabrani samo kad se u njima pronađe oružje, a tek privremeno obustavi u slučaju drugih nepravilnosti.
Branilac Lukić je u dokaze uveo niz dokumenata Glavnog štaba i drugih organa vojske bosanskih Srba u kojima se odobrava i reguliše prolazak konvoja. Među njima i naređenja Ratka Mladića koja su, po svedoku, za srpsku vojsku bila “sveto slovo”. U dokaze su uvedeni i dokumenti Armije BiH iz kojih se vidi da je u pojedinim periodima do civila stizala velika količina hrane, ali da je u nekim situacijama deo pomoći odvajan i za vojsku, što je, kaže svedok, predstavljalo zloupotrebu.
Tužilac Mekloski/McCloskey je u unakrsnom ispitivanju svedoka suočio sa pismom načelnika Glavnog štaba VRS, generala Manojla Milovanovića, iz maja 1995. u kojem se interpretira Direktiva 7 vrhovnog komandanta Radovana Karadžića. U pismu se organima vojske zaduženim za rad sa Unproforom i humanitarnim organizacijama nalaže sledeće: “Planskim i nenametljivim restriktivnim odobravanjem zahteva (za prolaz konvoja) smanjiti i ograničiti logističku podršku enklavama i dotur materijalnih sredstava muslimanskom življu i učiniti ih ovisnim od naše dobre volje, a u isto vreme izbeći osudu međunarodne zajednice i svetskog javnog mnjenja”.
Tužilac je sugerisao, a svedok se posle dužeg natezanja složio, da je za sprovođenje Karadžićeve Direktive 7 na terenu odgovoran bio Mladić kome je u delu koji se odnosi na humanitarne poslove pomagao načelnik Odeljenja za civilne poslove u Glavnom Štabu Miloš Đurđić, čiji je svedok bio zamenik i prvi saradnik. Iskaz Slavka Kralja biće okončan sutra.
Povezani tekstovi
