Budući da je svedok Mladićeve odbrane Svetozar Guzina tvrdio da su se on kao komandant bataljona VRS iz Nedžarića i svi srpski vojnici na sarajevskom ratištu striktno pridržavali Ženevskih konvencija, predsedavajući sudija proverio njegovo znanje koje je, kako je na kraju priznao svedok, samo načelno budući da je pre rata bio ugostitelj a ne školovani oficir
U drugom delu današnjeg zasedanja na suđenju Ratku Mladiću svedočenje u njegovu odbranu počeo je Svetozar Guzina, ratni komandant Prvog bataljona Ilidžanske brigade VRS. U izjavi timu odbrane, čiji je sažetak pročitao branilac Stojanović, svedok je ponovio glavne teze svog iskaza u odbranu Radovana Karadžića gde je ponašanje vojske bosanskih Srba na sarajevskom ratištu prikazao u najboljem svetlu.
U sažetku se navodi da je svedok uoči rata bio “ugostitelj u sarajevskoj Sokolović koloniji” gde je video da su se Muslimani još od proleća 1991. godine naoružavali i spremali za rat. Kada su se rasplamsali međunacionalni incidenti, pobegao je, kaže, na Ilidžu, priključio se vojsci bosanskih Srba i postao komandant bataljona u Nedžarićima. Njegova jedinica se, navodi dalje, pridržavala “striktnih naređenja” da ne puca po civilima u gradu i on “ne zna ni za jedan slučaj” snajperskog ili artiljerijskog udara na građane Sarajeva.
Tvrdi, takođe, da njegova jedinica nije odgovorna za incident iz optužnice od 26. juna 1994. godine kada je snajperskim hicem u rame ranjena 16-godišnja devojčica Sanela Muratović dok je sa drugaricom hodala ulicom Đure Jakšića. Svedok navodi da njegova brigada u tom području nije imala snajpere i da mu je neshvatljivo zašto su se civili tada šetali posred linije razgraničenja tokom borbi, sugerišući tako da je Sanela stradala u unakrsnoj vatri.
Guzina tvrdi da njegova jedinica u Nedžarićima nikada nije sprečavala transport humanitarne pomoći građanima Sarajeva, a branilac Stojanović je predočio dokument od 15. maja 1993. godine u kojem Sarajevsko-romanijski korpus prenosi nižim jedinicama naređenje Glavnog štaba VRS za “nesmetano kretanje humanitarnih konvoja”. Svi vojnici korpusa su, odgovara Guzina, bili upoznati sa naređenjem i sprovodili su ga u praksi.
U istom dokumentu se, primetio je predsedavajući sudija Orie, zahteva i poštovanje Ženevskih konvencija, pa je pitao svedoka da li je sa njima bio upoznat, budući da je trebalo da ih sprovodi u praksi. “Grubo rečeno, bio sam upoznat”, odgovara Guzina i dodaje da se konvencije odnose na prava ratnih zarobljenika. Upitan da kaže o kojim se pravima radi, rekao je da zarobljenike treba “nahraniti, napojiti, zaštititi daljih patnji i predati nadležnim organima na dalju upotrebu”.
Zatim je naveo primer kada su “muslimanska deca iz Butmira” prešla u područje njegove brigade i sprovedena nazad, ali ga je prekinuo predsedavajući sudija, rekavši da je “iznenađen svedokovim shvatanjem ko je ratni zarobljenik”, budući da je u tom kontekstu pomenuo “muslimansku decu”. Guzina prvo kaže da se “nisu razumeli”, ali na kraju priznaje da se nije detaljno bavio pitanjima prava ratnih zarobljenika, jer nije profesionalni oficir već ugostitelj koji je pre rata “imao svoj restoran”.
Predratnog ugostitelja i ratnog komandanta bataljona VRS sutra će unakrsno ispitati optužba.
Povezani tekstovi
