Osuda na kaznu zatvora Milene Borjan u Hrvatskoj zbog iznošenja stava na društvenoj mreži i privrženosti Srpskoj Krajini samo je poruka Srbima da računaju sa tim da im povratka tamo nema, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir.
Nedugo posle hapšenja i osude krajiškog pevača Rajka Lalića zbog pesama koje peva, uhapšena je i krajiška Srpkinja Milena Borjan zato što je na jednoj od društvenih mreža iskazala privrženost Krajini.
Ona je uhapšena u svojoj kući u selu Plavno kod Knina gde je došla iz Srbije, a Opštinski sud u Šibeniku ju je osudio na 15 dana zatvora.
Demokracija na hrvatski način
„Svaki komentar je gotovo suvišan. Prosto je neverovatno da u ovom vremenu koje se smatra vrmenom demokratije i slobode neka država može tako da funkcioniše i tako kažnjava takoreći svoje sugrađane srpske nacionalnosti. Jer je reč o Srbima koji su živeli na tim prostorima i koji su proterani. I to je samo poruka da im, nažalost, povratka tamo više nema”, kaže Budimir.
Neverovatno je, dodaje on, da zemlja koja je članica EU na takav način reaguje prema svojim sunarodnicima.
„Prosto bi se čovek pitao šta je sa onima koji pevaju ustaške pesme, a takvih u Hrvatskoj ima toliko da čitav stadion peva. Znači li to da bi gotovo cela Hrvatska morala da bude zatvorena ako bi ista merila bila primenjena. Prosto je nevereovatno da se u ovom vremenu i na ovaj način reaguje, navodi naš sagovornik.
Po oceni Budimira, nažalost, nema načina da se protiv toga bori.
Srbija, kaže, može preko institucija, ministarstva spoljnih poslova ili nekih drugih da upućuje neke note, ili apele, ali da može nešto time da učini – teško. Još je tragičnija situacija da je Udruženje porodica nestalih, pre neki dan, obeležavajući međunarodni dan nestalih, konstatovalo da se na tom planu gotovo više ništa ne radi.
Dok Srbe potpuno ne izbrišu
Budimir podseća da je od progona Srba iz Hrvatske prošlo gotovo tri decenije i da je plan Hrvatske da ona bude očišćena od Srba praktično ostvaren. Po poslednjem popisu iz 2021. godine Srba je 3,2 posto ili 124.000 i to starije populacije, što ukazuje da na sledećem popisu Srba gotovo neće ni biti.
Direktor Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“, nekadašnji sudija Savo Štrbac za Sputnjik kaže da je samo u ovoj godini do sada od istog prekršajnog suda u Šibeniku osuđeno pet osoba zbog onoga što su objavili na Fejsbuku, a do sada ukupno sedam.
On objašnjava i po kom osnovu.
„To je zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira po kome ko krši javni red i mir pevanjem, emitovanjem muzike, nošenjem simbola i slika koji su uvredljivi kazniće se toliko i toliko. Hrvati su tek u maju ove godine izmenili taj zakon koji je donet još pre 40 godina u vreme SFRJ tako što su 26 puta povećali novčanre kazne, dok je zatvorska je ostala ista do mesec dana.“
Sada su one od 700 do 4000 evra, a Sabor je navodno zakon promenio da bi drastično povećao kazne kako bi suzbili korišćenje ustačkih simbola.
Zakon zbog Srba
>U startu se, naravno, znalo da je to, kako kaže Štrbac, bilo upereno protiv Srba i njihovih simbola – Republike Srpske Krajine. O tome svedoči podatak da nijedan Hrvat nije na osnovu toga osuđen.
„Ja sam noćas listao da vidim, jer se sve ovo se objavljuje na službenim stranicama šibensko-kninske policijske uprave, ne bi li našao nekog Hrvata koji su sad kada je bilo obeležavanje godišnjice Oluje u Kninu, išli kroz grad i vikali „Za dom spremni“, i ostale ustaške pozdrave. Nigde nisam naišao da je protiv njih podneta prekršajna ili krivična prijava“, ukazuje naš sagovornik.
Na pitanje, imaju li ljudi mogućnost da se na takvu presudu žale, on kaže da je sve tako skrojeno da je ona prosto bespredmetna i objašnjava kako to funkcioniše.
Čemu žalba
Dođe Srbi na hrvatsku granicu iz Srbiji, iliodakle god, jedan od njih je stigao iz Čikaga, svi su rođeni u Hrvatskoj, svi imaju dvojno državljanstvo. Na granici ih evidentira posebna služba MUP i odmah prate šta oni kače na društvene mreže. Puste te ljude koji dođu kući da prenoće, dan, dva, tri i onda dolazi policija kod njih, koja ih privodi po nalogu neke službe, ili suda.
„Kada dođu u policiju onda im naprave prekršajnu prijavu, prenoće obično jednu noć u policijskom pritvoru i sutra budu odvedeni kod sudije za prekršaje. On ih po kratkom postupku sasluša, sve veruje policiji i izriče im presudu, kojom im utvrđuje kaznu zatvora u kojoj se kaže – žalba protiv presude ne odlaže njeno izvršenje“, precizira nekadašnji sudija.
Kad objava na društvenoj mreži, po proceni sudije, uvredi Hrvate onda Srbin odmah ide u zatvor, dok im ustaški pozdrav Za dom spremni ni najmanje ne smeta
Dakle, žalio se ili ne, ostaješ odmah u zatvoru. Ljudi sa kojima je Štrbac kontaktirao i pitao ih što se nisu žalili bili su jasni – što ću se žaliti, pa kada ću onda izići!? Ja jedva čekam da pobegnem iz zatvora i iz Hrvatske, preneo je naš sagovornik.
A o kakvom je apsurdu reč najbolje svedoči slučaj jednog od njih koji je na Fejsbuk „okačio“ sliku Draže Mihailovića objavljenu u poznatom američkom časopisu „Tajm” 1942. godine, kaže naš sagovornik.
Hrvate dakle vređa Dražina slika, ali ustaški pozdrav Za dom spremni nikoga ne vređa. To što veličaju Pavelića i ustaštvo i to što Tompson peva, a većina tome aplaudira, to, kako kaže, ne izaziva povredu nacionalnih osećaja Srba jer se valjda rukovode logikom da tamo njih više ni nema.
Milena Borjan je u zatvoru zbog slavljenja Republike Srpske Krajine za koju Hrvati kažu da je nepostojeća tvorevina. To što ona nije bila međunarodno priznata, međutim, ne znači i da nije postojala. I te kako jeste i to nekoliko godina. Zbog nje se, kako kaže Štrbac, i vodio rat.
Mira Kankaraš Trklja
Povezani tekstovi
