У петак, 31. августа је у просторијама МЗ „Теразије“ одржан Округли сто посвећен положају Срба у Хрватској након операције „Олуја“ у организацији Српског либералног савета и Покрета Двери.
Округли сто је отворио Александар Недић које је рекао да је намера организатора да се чује глас Срба из Хрватске код оних који имају одређене могућности да им помогну.
Говорили су Милојко Будимир из Асоцијације прогнаних и избеглих из Хрватске, председник извршног одбора СДСС Боро Ркман, Саво Штрбац испред „Веритаса“, проф. др Мило Ломпар, проф. др Коста Чавошки, потпредседник Комесаријата за избеглице Иван Гергинов, Јанко Веселиновић из скупштинског одбора за Србе ван Србије, Владан Глишић из Двери и Раде Матијаш, представник Демократске иницијативе за Книн.
Милојко Будимир: Срби у Хрватској не треба једни другима да буду опозиција
Милојко Будимир је рекао да о положају Срба у Хрватској најбоље говори чињеница да готово никаквих усева више нема тамо где су некада Срби живели.
- Остали су сад празни простори и претворени су у ловишта – рекао је Будимир, додавши да су Срби направили велику грешку када су у Хрватској покушали једни другима да буду опозиција, јер су тиме пропустили шансу да изађу изван „мањинског гета“ у хрватском Сабору.
- Ми улажемо велике начине да се та ситуација промени. Ви у Хрватској имате Самосталну Демократску Српску Странку која је била на прошлим изборима и која је на мањинској листи добила три заступника у хрватском Сабору. Био је покушај да се обезбеди још један на подручју Далмације и јужне Лике још један. Морам поменути да овде у Србији делује Коалиција избегличких удружења захваљујући којима је Србима тамо изостао тај четврти заступник – закључио је Будимир, додајући да је његова организација пре три године организовала потписивање петиције избегличких удружења која је требала да буде упућена Европској унији, пре примања Хрватске у њено чланство.
- Носилац, на неки начин, те петиције, је постао један садашњи посланик у Скупштини Србије, г. Миодраг Линта који је сву своју пажњу усмерио ка Влади Србије, тада Демократској странци и на крају је завршио као део коалиције са СНС, и на тај начин је та петиција изгубила онај смисао који је имала, поготову што је у међувремену Хрватска потписала приступни уговор са ЕУ – закључио је Будимир напоменувши да би можда у овом периоду „мониторинга“ Хрватске од стране ЕУ можда могло нешто да се уради.
Боро Ркман: Велики проблем географска дисперзираност Срба
Боро Ркман је скренуо пажњу на специфичност проблема Срба у Хрватској, будући да се налазе на широком географском подручју.
- Проблем са Србима у Хрватској је што смо географски дисперзирани, од Дунава па до мора и свако од њих има неке другачије проблеме и интересе. Политичка партија којој припадам покушава, да се фигуративно изразим, да као ватрогасац интервенише у одређеном моменту са одређеним средствима које успемо да излобирамо. Долазимо до помало апсурдне ситуације да смо у протеклом периоду (прошле Владе) успели нешто да добијемо, што смо улагали у побољшање квалитета живота у општинама са српском већином. Данашња хрватска Влада, за коју су Срби масовно гласали, ја за српске општине дана нула куна. Испоставило се да ми Срби увек мислимо да смо играчи за велике утакмице и увек идемо на то да рушимо власт а не схватамо да смо као заједница у Хрватској мали и економски слаби. Једино што је сад добро је што се српске општине неће свађати ко ће добити колико, јер нико неће добити ништа – духовито је закључио Ркман.
Саво Штрбац: Верујем да ће пресуде хрватским генералима бити потврђене
Саво Штрбац је упознао присутне са процесима који се тренутно воде у свету а имају везе са „Олујом“ и етничким чишћењем Срба.
- Сва три процеса су везани системом повезаних посуда. Кад је у питању процес за „Олују“ пред Хашким трибуналом, нас је задовољила формулација „удружени злочиначки подухват“. На челу тог подухвата је био тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а чланови сви они који су нешто значили у војном, полицијском и политичком естаблишменту из тог ратног периода, а Трибунал их је споменуо и именом, а када се види која су то имена онда ова пресуда није пресуда само овим хрватским генералима већ и пресуда хрватској држави, што и Хрвати као народ виде као пресуду својој држави – истакао је Штрбац.
У наставку, Штрбац је рекао да је вероватно једини Србин који није скептик да ће пресуда хрватским генералима бити потврђена.
- Чак и кад би ти хрватски генерали били ослобођени, довољно нам је останак констатације да се десио „удружени злочиначки подухват“, што бисмо ми могли касније да капитализујемо и вратимо много тога што нам је ускраћено након рата – објаснио је он.
Штрбац је и споменуо процесе који се воде пред Међународним судом правде између Хрватске и Србије и процес који се води у америчком суду у Чикагу против пензионисаних америчких генерала који су као продужена рука САД помогли извршењу „Олује“.
Мило Ломпар: Бивша власт у Србији привилеговала хрватске интересе
Мило Ломпар је рекао да је претходна влада била она која је кристализовала негативне процесе који су и данас видљиви.
- Понашање бившег председника је било од симболичких до стварних чињеница такво да је привилеговало хрватске интересе у различитим сферама нашег јавног и културног живота. У овом тренутку је одлучујуће да ли ће ова Влада и председник бити Влада континуитета или дисконтинуитета – приметио је Ломпар.
– Уколико будемо имали посла са владом потпуног континуитета ми ћемо имати и даље апсолутну привилегију хрватских над српским интересима у Србији, не другде, већ у Србији, па ће се онда као рефлекс доминације хрватских интереса у Србији то рефлектовати и на Србе ван Србије. Право питање је какав дисконтинуитет у односу на политику претходне Владе и председника је могућ, не какав је пожељан, већ могућ – закључио је он.
Коста Чавошки: Хрвати ће тражити да се ми њима извинимо због геноцида
Коста Чавошки је на самом почетку свог излагања рекао да је питање национализма за њега питање поноса.
- Слободан Милошевић је био човек који је хтео да уједини српство и Србе у једној држави. Он је то издао, знате да је у Дејтону потписао у име СР Југославије са Хрватском признање републичких граница СФРЈ као државних граница. Ту је била тачка, знате, и то се пренело и на Босну, Црну Гору, Македонију и оно што највероватније следи, de iure признавање Косова – истакао је Чавошки додајући да ће се брзо видети да ли ће нова власт нешто променити кад је однос према Србима ван Србије у питању.
– За разлику од Јермена који су били јако упорни и који су успели да убеде целу Европу да је почетком двадесетих година прошлог века турска војска извршила геноцид над њима, нама Србима није пошло за руком ни сопствену јавност да убедимо да нам се десио геноцид у Другом светском рату, а камоли од `91-`95 – приметио је он, додајући да је скептичан према онима који мисле да ће улазак Србије у ЕУ растеретити односе ове две земље и народа.
- Ја вам кажем да ће Хрвати, кад дође тај тренутак, тражити од Срба и српске државе, да се пре уласка у ЕУ званично и јавно извине за све геноциде које су починили над Хрватима од 1941. до 1995. године. У том погледу, понашање наше Владе не слути на добро – закључио је Чавошки.
Иван Гергинов: Србија морала да учини много више у заштити права Срба
Иван Гергинов је у свом кратком излагању напоменуо да су сви учесници у праву када кажу да је приступ тим основним правима када су Срби у Хрватској у питању онемогућен, као и да су у праву да је Србија требала да учини више по том питању.
- Ми из Комесаријата за избеглице смо се посебно трудили око станарских права тих људи, као и незадовољавајућем бројем интегрисаних људи који су избегли у Србију, па смо у оквиру овог регионалног процеса о коме сте сви добро информисани успели да стигнемо до неког нивоа најугроженијих – рекао је Гергинов.
Јанко Веселиновић: Нико у влади Србије није задужен за Србе у региону
Јанко Веселиновић је, након што је потврдио речи Боре Ркмана око грешке Срба у Хрватској који су листом гласали за садашњу хрватску владу од које нису добили никаква средства за своје општине и напоменувши да се у Хрватској спрема нови закон о боравишту који би могао да одузме бирачко право избеглим Србима којима станови нису враћени, рекао да ће садашња влада сасвим сигурно бити влада дисконтинуитета у односу на претходну.
- Дисконтинуитета нове власти има, нова власт на челу са СНС-ом је укинула Министарство за дијаспору и Србе у региону. У Закону о министарствима чак нема ни текста у којима би се рекло ко ће те послове преузети, дакле ни један орган није задужен за Србе ван Србије, и они су тренутно ван закона, тако да о њима сад нико не брине – закључио је је Веселиновић, напоменувши да је тиме послата јако лоша порука Србима у окружењу.
Владан Глишић: Млади Срби у Хрватској прелазе у католичанство
Владан Глишић се у свом излагању нарочито осврнуо на негативан процес младих Срба у Хрватској који прелазе у католицизам.
- Ми од 1995. године и акције „Олуја“ која је довела до етничког чишћења Срба, немамо реалну инфраструктурну подршку да зауставимо процес асимилације Срба у Хрватској – рекао је Глишић додавши да се политика српских власти од Слободана Милошевића до данас сводила на одржавање добрих односа са Хрватском по сваку цену, што је изазвало многе негативне ефекте по српску политику и привреду.
- То је била одлика и Коштуничине власти, мада је она била блиска оном Недићевом моделу из Другог светског рата, да се спасе што се спасти може. Та власт није имала времена за Србе у Хрватској, а модел Тадићевог режима јесте био модел марионетске власти која је тим путем желела да умилостиви Запад и хрватску државу па да помоћу тога нешто изнуди за српски народ, што се може оправдати жељом да се нешто учини, али се поставља питање моралности поступка да свесно будете нечија марионета – истакао је Глишић додајући да би се директно требало обратити Ватикану и тражити да се процес који се спроводи од римокатоличке цркве у Хрватској заустави, за шта нажалост не постоје снаге у самој Србији.
- Тек када Београд и Србија буду држали владајућу структуру у Београду по том питању ће нешто моћи да се уради, а докле год у Београду Подгорица и Загреб буду држали владајуће структуре, стање ће остати овакво – закључио је Глишић.
Раде Матијаш: Срби у тешкој материјалној ситуацији
Раде Матијаш је напоменуо да је помало песимиста кад су нове власти у питању, на основу неких потеза који су до сад повучени.
- Ја сам из Книна, представљам Демократску иницијативу за Книн и морам да кажем, у нашем крају понекада немате довољно људи да организујете сахрану, а камоли нешто друго – рекао је он упознавајући присутне са јако тешким положајем Срба у том делу Хрватске.
- Овде сада тренутно ми немамо никога коме бисмо се обратили, Комесаријат за избеглице није за нас, сада сам сазнао да је у припреми формирање неког одсека при Влади Србије, али како ће то функционисати остаје да се види – напоменуо је Матијаш додајући да би било од велике користи кад би се отворило конзуларно представништво Србије у Книну, што је било онемогућено неколико пута.
- Улазак Хрватске у ЕУ могао да подстакне нови егзодус Срба са пограничног подручја са Босном, јер ту границу већ називају „шенгенском“, а и у овом тренутку имамо велике проблеме са људима који поседују имовину са друге стране границе – упозорио је Матијаш на крају свог излагања.
Povezani tekstovi
