У Tашмајданском парку у Београду одржана је комеморација поводом 31 године од погрома над Србима из Хрватске у војно-полицијској акцији “Олуја”, уз поруку да страдање српског народа не смије бити заборављено, да је неопходно очувати јединство и истрајати у захтјевима за истином и правдом за српске жртве.
Хор Храма Светог Саве извео је химну Србије “Боже правде” код споменика српским жртвама ратова у бившој Југославији, а приказан је и кратки документарни филм посвећен страдалима у злочиначкој акцији “Олуја”.
Вијенце су положили градоначелник Београда Александар Шапић, комесар за избјеглице Наташа Станисављевић, представник Представништва Републике Српске у Србији Борислав Максимовић, као и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, те избјегличка и борачка удружења и градске општине.
Представници удружења прогнаних и борачких организација поручили су да ни послије три деценије не одустају од захтјева да одговорни за злочине над српским цивилима буду процесуирани, оцјењујући да породице жртава и даље чекају правду.
Ветеран Жика Ивановић из Удружења “Црвене беретке” рекао је да је ово прилика да одају пошту страдалима како би се сачувало сјећање на колоне избјеглица, убијене цивиле и борце који су бранили своје породице, као и да су сјећање на жртве и борба за истину и правду обавеза садашњих и будућих генерација.
Он је истакао да породице жртава и даље чекају правду.
“Данас не бројимо само године које су прошле, већ и празна мјеста за породичним столовима. Вријеме је да одговорни коначно одговарају пред лицем правде и да се расвијетле сви злочини почињени над српским народом, да Хрватска пружи одговоре. Tо није позив на мржњу, већ захтјев за истину и правду”, поручио је Ивановић.
Он је нагласио да је неопходно очувати јединство српског народа и истрајати у захтјевима за истину и правду.
Предсједник Удружења “Завичај” Ненад Абрамовић истакао је да су Крајишници, упркос прогону, сачували свој идентитет, вјеру и слободарски дух.
Претходно је у Цркви Светог Марка служен парастос Србима страдалим у “Олуји”.
Злочиначка акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.
На ажурираној евиденцији “Веритаса” налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.
Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година – што представља посебан “црни рекорд” грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у “Веритасу”.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
