БЕОГРАД, 7. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – На данашњи дан прије 31 годину припадници специјалне јединице хрватског МУП-а под командом Томислава Мерчепа убили су српску породицу Зец у Загребу – што је једна од пет најмонструознијих етнички мотивисаних ликвидација породица извршених у Хрватској, саоoпштeно је из Информационо-документационог центра “Веритас”.
Михајла Зеца /38/, његову супругу Марију /36/ и њихову малољетну кћерку Александру /12/ убили су 7. децембра 1991. године припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске познате под називима “мерчеповци” и “јесење кише”, којом је командовао Томислав Мерчеп – ратни злочинац, кандидат на предсједничким изборима 2000. године, а 2015. године и ВИП гост на инаугурацији хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић, наводи се у саопштењу.
По Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.
Приликом привођења, око 23.00 часа, Синиша Римац убио је Михајла Зеца испред његове куће у загребачком насељу Трешњевка, наводно, у покушају бјекства.
Након што је ликвидиран Михајло, Муниб Суљић се вратио у кућу одакле је извео Михајлову жену Марију и њихову кћер Александру, док су се преостало двоје дјеце породице Зец Гордана и Душан сакрили у кући и тако преживјели.
Суљић је Марију и Александру прво одвео у хотел “Панорама”, а одатле на загребачко брдо Сљеме гдје их је побио из ватреног оружја и затим наредио осталим припадницима јединице да њихове лешеве баце у јаму за смеће и затрпају.
Лешеве породице Зец пронашао је неколико дана након ликвидације Маријин брат, Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске.
Убрзо потом ухапшени су припадници Мерчепове јединице Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, од којих су неки пред истражним судијом признали убиства.
Сви ухапшени ослобођени су “у недостатку доказа”, јер је на суђењу утврђено да пред истражним судијом нису имали адвоката којег су по закону за тако тешко дјело морали имати.
Томислав Мерчеп осуђен је у мају 2016. године на пет и по година затвора јер као командант резервне јединице МУП-а Хрватске стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, гдје су се налазили злогласни логори за Србе, “није спријечио подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено”.
Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су и имена Михајла, Марије и Александре Зец.
Врховни суд је 2017. године повећао Мерчепу казну за још шест мјесеци затвора, али га је већ три године касније, у марту 2020, пустио на слободу због раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда, здравственог стања и зато што је дотадашњим издржавањем казне “у цијелости остварена сврха кажњавања”.
Из “Веритаса” истичу да је Мерчеп казну повремено “издржавао” у елитној хрватској бањи у близини Загреба – Крапинским топлицама.
У новембру 2020. године медији у региону објавили су да је умро ратни злочинац Томослав Мерчеп у 69. години, подсјећајући да је био кандидат на предсједничким изборима 2000. године, а 2015. године и ВИП гост на инаугурацији хрватског предсједника Колинде Грабар Китаровић.
Осим ликвидације четворочлане породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991. године, четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992, четворочлане породице Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992. године, четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање у фебруару 1992. и убиство породице Зец спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих због њихове етничке припадности, истичу из “Веритаса”.
Супружници у овим породицама били су мјешовитог српско-хрватског састава, осим породице Радосављевић у којој су оба супружника били Срби, додаје су у саопштењу.
Povezani tekstovi
