Сутра се наврашава 29 године од страдања Срба из “Медачког џепа”, у три подвелебитска села која су била под заштитом УН, а на која је Хрватска војска извршила агресију и масакрирала 88 цивила, војника и милиционера, док је имовину срушила и запалила, саопштио је данас Документационо-информациони центар “Веритас”.
Изненадни напад Хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ догодио се 9. септембра 1993. године. Та села су до тада 18 мјесеци била под заштитом УН.
Хрватска војска је пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере.
“Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање Унпрофора, потрајало до 17. септембра те године”, наводе из “Веритаса”.
Страдало је 88 Срба и то 46 војника, 6 милиционера и 36 цивила. Међу жртвама је било 17 жена, а међу цивилима 26 старијих од 60 година.
“У овој акцији рањеника уопште није било. Управо та чињеница и резултати прегледа тијела на српској страни /разбијене лoбање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, живи бацани у ватру/ упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених.
Сва три села су опљачкана, а затим сравњена са земљом по систему `спржене земље`”, навели су из “Веритаса”.
Tрагедија “Медачког џепа” одвијала се пред очима Унпрофора, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да преузме контролу над овим подручјем и спријечи убијање преосталих људи и уништавање њихове имовине, што им је и успјело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.
Хрватска је по завршеној акцији предала српској страни 52 тијела, припадници Унпрофора су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18 тијела.
“Веритас” наводи да су два тијела извукли припадници Српске Војске Крајине, а једно тијело пронађено је у априлу 1994. године. У мају 2000. године истражиоци Хашког трибунала пронашли су још 11 лешева скривених у једној септичкој јами у Госпићу.
Од укупно 84 пронађена посмртна остатка, још је седам остало неидентификовано. На листи несталих води се још 11 лица, међу њима седам цивила просјечне старости 71 годину, од којих су четири жене.
Комадант Унпрофора генерал Жан Кот је 19. септембра 1993, послије комплетног обиласка поменутих села, изјавио: “Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно”.
За злочине почињене у овој акцији Tужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских генерала – Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против Петра Стипетића обустављена пошто је, према ријечима главног тужиоца, успио доказати “паралелну линију командовања”.
Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу спасила га је смрт у априлу 2003. године.
Предмет Адеми/Норац Хашки трибунал је, у септембру 2005, пребацио у надлежност хрватског правосуђа. Домаћа оптужница их је теретила за убиство 28 цивила и пет војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.
Жупанијски суд у Загребу, у мају 2008, оптуженог Адемија, вршиоца дужности комаданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби, а оптуженог Норца, комаданта операције “Џеп `93”, проглашава кривим за неспречавање, а тиме и за подржавање и охрабривање убистава четири цивила и пљачкање имовине, те убијање и мучење по једног ратног заробљеника, подсјећа “Веритас”.
Норац је осуђен на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест година.
Povezani tekstovi
