БЕОГРАД, 13. ЈУЛА /СРНА/ – Тридесет година од експлозије воза код Глине, у којој је погинуло троје људи, а 28 цивила, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, биће навршено сутра, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”.
Експлозија воза, који је био пун путника, догодила се 14. јула 1993. године око 8.00 часова, близу моста јужно од Глине.
Из “Веритаса” су указали да су на пругу биле постављене двије мине, од којих је само једна експлодирала, и то испод половине првог вагона.
Воз, који се састојао од два путничка вагона и локомотиве, истог јутра је у супротном смјеру несметано прешао исту релацију.
Од посљедица експлозије на лицу мјеста изгорјеле су двије жене Маца Данчула /70/ из Пјешчанице и Сока Рокнић /43/, учитељица из Блатуше, а истог дана у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао Јанко Радујковић /70/ из Брњавца.
Перо Гвојић /36/ из Мале Трепче остао је без обје ноге до изнад кољена, Јанко Јакшић /34/ из Батинове Косе без једне ноге испод кољена, а син погинулог Јанка, Ђуро Радујковић /44/, остао је без лијеве ноге до изнад кољена, док је још 25 путника, углавном жена и дјеце, теже и лакше рањено, наводе у “Веритасу”.
Међу рањенима је била и Зорана Рокнић /14/, ћерка изгорјеле учитељице Соке. Дјевојчицу је експлозија избацила из воза и тако јој спасила живот, објашњавају у “Веритасу”.
Тај воз је само дан раније почео да саобраћа пругама Кордуна и Баније, и то оног дијела који је био под контролом Републике Српске Крајине, гдје је саобраћај био у прекиду од почетка рата у Хрватској.
У “Веритасу” објашњавају да за овај злочин нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима и да је мала вјероватноћа да ће било ко одговарати можда и због тога што су све жртве српске националности.
Како подсјећају, пола сата послије експлозије на мјесто несреће су, осим представника српских власти, дошли и представници Унпрофора, који су истог дана саставили извјештај о овом догађају и под шифром “повјерљиво” доставили команди за Сектор Сјевер.
Представници српске стране процијенили су да је “ова операција вођена под хрватском командом која жели да дестабилизује подручје” пред најављено отварање моста на Масленици 18. јула.
Из “Веритаса” подсјећају да је о овом догађају говорио и свједок тужилаштва на суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом Слободан Лазаревић, који је тврдио да је био официр за везу са Унпрофором у Кордунашком корпусу и да, како је закључио, Хрвати нису извршили диверзију.
Он је објаснио да је то утврдио “методом дедукције”, пошто је, како је рекао на суђењу, “била зима, а није било никаквих трагова, никаквих стопа у снијегу, било јасно да ништа није дошло са те стране, значи морало је доћи изнутра”.
“Никоме није било важно што се догађај десио у сред љета и што је, како ће се убрзо испоставити, `поуздани` свједок Лазаревић авантуриста и хохштаплер свјетског гласа”, навели су у “Веритасу”.
Povezani tekstovi
