БЕОГРАД, 19. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – На данашњи дан прије 28 година хрватске снаге убиле су 55 Срба у селу Машићка Шаговина код Новске, и иако су у овој акцији убијани цивили и заробљени, а имена убица позната, за овај злочин још нико није одговарао, а у Хрватској се котира као “једна од првих херојских битака домовинског рата”, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”.
У ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године, наводи се у саопштењу, 363 припадника 108. и 121. бригаде Збора народне гарде /ЗНГ/ и специјалца из групе “Свилени”, извршила су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина.
Село смјештено на јужним обронцима Псуња, бранило је укупно око стотињак припадника Tериторијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије.
У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја, звали Машићку Шаговину, “зенге” су захваљујући и чињеници да су браниоци са мјештанима славили Светог Николу, заузели цијело мјесто.
Тада су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника TО из овог села, док их је неколико десетина прошло вишемјесечну тортуру у хрватским казаматима.
Према свједочењима преживјелих логораша, “зенге” су пред собом редом палиле све куће и убијале и цивиле и браниоце који су положили оружје и предали се.
Према хрватским изворима, акцију је испланирао бригадир Јосип Микшић, тадашњи командант 121. бригаде, а нападом командовао пуковник Анте Шолић, тадашњи командант Самосталне интервентне сатније /чете/ при 121. бригади.
Међу убицама цивила и заробљеника, преживјели мјештани препознали су Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојицу из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.
Према налогу хрватске војске, у Машићкој Шаговини покопано је 28 лешева, већина са именом, а скупљали су их и сахрањивали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала да сахрани и своја два сина Tихомира /20/ и Драгана /23/.
Са ове локације до 2013, у појединачним ексхумацијама, ексхумирано је и предато српској страни најмање шест посмртних остатака, уз објашњење да су “страдали у борби”.
У октобру 2013. са ове локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано, а за остале се још не зна ни мјесто укопа.
Село је комплетно опљачкано и спаљено, изузев Задружног дома у коме се налазила хрватска војска све до доласка војника УН.
У Хрватској се ова акција котира као “једна од првих херојских битака домовинског рата, у којој су четници претрпјели велике губитке – око стотину мртвих”, док су хрватски губици износили 13 погинулих и више десетина рањених.
Иако су у овој акцији убијани цивили и заробљеници, категорије које су у оружаним сукобима заштићене Женевским конвенцијама, те иако су позната имена особа које су испланирале и извеле ову акцију, као и непосредни починиоци убистава, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима.
У Машићкој Шаговини је по попису становништва из 1991. године живјело 209 становника од којих 189 или 90 одсто Срба, 16 Хрвата и четири Југословена.
Двадесет година касније, по попису из 2011. године, у овом селу је пописано седам житеља – два мушкарца и пет жена, без ознаке националне припадности.
Povezani tekstovi
