БЕОГРАД, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Сутра је 26 година од како је, готово два мјесеца по завршетку хрватске акције “Олуја”, у селу Вариводе код Книна убијено девет мјештана српске националности, за шта нико није кажњен иако су четворица бивших хрватских војника у истрази признала да су починили ово дјело, саопштено је данас из Документационо-информационог центра “Веритас”.
У Вариводама су 28. августа 1995. године убијени Мирко Покрајац /84/, Марија /69/, Милка /67/, Марко /82/, Јован /75/, Радивој /69/, Шпиро /55/ и Јован Берић /56/, те Душан Дукић /59/.
Из “Веритаса” истичу да је око или истог дана убијен и десети мјештанин Варивода Угљеша Илијашевић /54/, чије тијело је касније пронађено у једној цистерни за воду, а чијег имена нема на споменику жртвама из тог села.
Просјечна старост жртава била је 67 година, слично као и жртава у оближњем селу Гошић, гдје је мјесец дана раније, 27. августа 1995. године, убијено седам мјештана такође српске националности и просјечне старости 70 година.
У Гошићу су убијени Марија /81/, Косовка /77/, Милка /75/ и Гроздана Борак /75/, као и Саво /70/, Васиљ /68/ и Душан Борак /56/.
Сви убијени у оба села били су цивили и у њиховим селима, ни у вријеме рата ни у вријеме убистава, није било никаквих ратних активности и сви су убијени ватреним оружјем из непосредне близине у кући, дворишту или на кућном прагу.
“Остали су зато што нису хтјели напустити своја огњишта и што су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису `окрвавили руке` гарантује имовинску и личну безбједност”, истичу из “Веритаса”.
Хрватска полиција је, у намјери да прикрије злочине, тијела тајно покопала на книнском гробљу под ознаком “непознат” иако су знали њихов идентитет.
Хашки истражиоци ексхумирали су тијела у прољеће 2001. године, када су ексхумирани остаци укупно 301 жртве из времена “Олује” и “постолује”.
Породице су их идентификовале 2002. године, а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута скрнављени.
Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, Жупанијско државно тужилаштво у Задру је већ 1996. године подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника – Николе Рашића, Ивана Јаковљевића, Пере Перковића, Ивице Петрића, Златка Ладовића и Недиљка Мијића.
Они су оптужени, међутим, за кривично дјело “убиство из користољубља”.
Иако су четворица оптужених у истрази признали почињење дјела, Жупанијски суд у Задру их је исте године ослободио оптужбе због недостатка доказа.
Случај је на поновно суђење вратио Врховни суд Хрватске пред суд у Шибенику, гдје је у фебруару 2002. године заступник оптужбе одустао од оптужнице против свих оптужених уз образложење да су дошли до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, због чега ће бити спроведена нова истрага.
Иако је хрватски премијер Андреј Пленковић прошле године на помену убијеним Вариводичанима изјавио да се злочини над српским цивилима “нису смјели догодити, немају оправдања и заслужују сваку осуду и процесуирање одговорних”, ни 26 година од злочина нема ни оптужених ни осуђених за убиства цивила у Вариводама и Гошићу.
Из “Веритаса” подсјећају да је исти случај и за многа друга убиства српских цивила у “постолујним” временима у сусједним селима.
У Вариводама је, према попису становништва из 1991. године, живјело 477 житеља, од којих 472 Срба, двоје Југословена, један Хрват и двоје “осталих”, а у Гошићу 107 житеља, од којих 106 Срба и један “остали”.
Према попису становништва из 2011. године, у Вариводама је живјело 129 житеља, а у Гошићу 46, док нема података о националној припадности.
У септембру ове године, према подацима са терена, стално или повремено у Вариводама живи шездесетак, а у Гошићу 17 Срба, наводи “Веритас”.
Povezani tekstovi
