Припадници Аргентинског контингента УНПРОФОР-а посвједочили да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу у Новом Варошу… Повратак Срба у западну Славонију потпуно је заустављен… Република Хрватска и међународна заједница не нуде конкретна рјешења за Србе у Хрватској…
БАЊАЛУКА, 30. АПРИЛА /СРНА/ – Деветнаест година од егзодуса 15.000 Срба из западне Славоније, током хрватске војно-полицијске акције “Бљесак”, 1. маја 1995. године, у којој је убијено или нестало око 280 Срба, још нико није одговарао пред хрватским или међународним правосуђем.
Упркос великом броју доказа, видео-записа и изјава свједока Тужилаштво Хашког трибунала никада није водило интензивну истрагу о злочинима почињеним над Србима у западној Славонији, иако је та област, попут Сребренице, била под директном заштитом УН – “УНПА – сектор Запад”.
Разбацани лешеви, унакажена тијела жена, дјеце и старијих особа, преврнути трактори, коњске запреге и ствари – то су призори који су се 1. и 2. маја 1995. године могли видјети у насељу Нови Варош у Хрватској, као и дуж магистралног пута Окучани – Стара Градишка – Градишка.
Уз све то, хрватска авијација је ракетирала српске колоне избјеглица.
Све то није били довољно да би се процесуирали ови злочини или да међународни фактори затраже од Хрватске, која је постала чланица ЕУ, да коначно изведе одговорне пред лице правде.
О каквој је размјери злочина хрватске војске и полиције над Србима у западној Славонији ријеч најбоље потврђује податак да су тадашњи припадници аргентинског контингента УНПРОФОР-а посвједочили да су хрватске снаге цистерном испирале крв са асфалта на путу у Новом Варошу.
Тај пут је касније пресвучен новим слојем асфалта да би биле прикривене размјере злочина над Србима.
Западна Славонија данас, 19 година након “Бљеска”, углавном је пуста, без већег повратка Срба. Оно мало Срба што се вратило углавном су старци који желе да умру на родном огњишту, док су млађи углавном избјегли у Србију и Републику Српску, гдје су засновали породице и започели нови живот.
Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан каже Срни да се Срби никада неће опоравити од посљедица етничког чишћења у операцији “Бљесак”.
“Повратак Срба у западну Славонију потпуно је заустављен. Република Хрватска и међународна заједница не нуде конкретна рјешења за Србе у Хрватској”, истиче Џодан.
Он је нагласио да је поражавајуће за ЕУ да још нико није одговарао за стравичне злочине у операцији “Бљесак”, из чега произилази да је међународна заједница дала прећутну сагласност Хрватској за војну операцију етничког чишћења Срба из западне Славоније.
“Бивши хрватски државни врх на челу са покојним предсједником Фрањом Туђманом и генералом Јанком Бобетком, те ниже рангирани официри и војници и непосредни извршиоци, одговорни су за овај злочин”, рекао је предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић.
Он напомиње да је ратно политичко и војно руководство Хрватске одговорно и за злочине почињене над Србима 1990-тих година у Пакрачкој Пољани и Марином Селу, које је починила група Томислава Мерчепа, о чему постоје и докази у Хашком трибуналу.
Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас”, у акцији која је почела 1. маја 1995. године, у раним јутарњим часовима нападом на Пакрац, убијено је или нестало 283 лица српске националности, а око 15.000 их је напустило западну Славонију.
Комисија за нестала лица Владе Србије саопштила је да су на гробљима у Медарима, Окучанима и Врбовљанима до сада ексхумирани посмртни остаци 110 жртава те војно-полицијске акције.
У организацији Удружења Срба протјераних из западне Славоније, 1. маја у Градишки, у сарадњи са овом општином, биће обиљежено 19 година српског страдања у “Бљеску”.
Обиљежавање егзодуса почиње у 10.00 часова служењем парастоса у цркви Пресвете Богородице, након чега ће бити положени вијенци на спомен плочу страдалим Србима западне Славиније код ове цркве.
У 11.30 часова предвиђен је мимоход грађана до половине моста и традиционално спуштање вијенаца и цвијећа у ријеку Саву.
Приредио: Миломир САВИЋ
Povezani tekstovi
